RUSKI DOKTOR UPOZORAVA Ne jedete hleb sa kvascem, "on je parazit u organizmu, uništava creva i krv"

Lekar naturopat Viktor Hruščov, autor knjige o podmlađivanju pravilnom ishranom, smatra da je hleb jedan od najvećih problema današnjice. Svi znamo da hleb više nije „kao što je bio” i da je pšenica u međuvremenu "sređena" tako da u zrnu ima sve više glutena. Ali – to nije jedini problem.

Evo šta kaže Hruščov: "Iz ishrane svojih pacijenata isključio sam savremeni hleb. Stvar je u tome da ako jedemo hleb sa kvascem, kvasac ulazi u našu krv, počinje da se razmnožava, troši naše vitamine, mikroelemente i proteine. Istovremeno, on luči proizvode svog života: toksine. Drugim rečima, kvasac je parazit u našem organizmu. I zato savremeni hleb smatram jednim od najgorih izuma čovečanstva".

On navodi da tokom pečenja kvasac ulazi u "kapsule" napravljene od glutena, a oslobađa se u crevima, oštećujući sluzokožu i narušavajući normalnu mikrofloru creva.

"Dalje, ne parazitira samo u crevima, već i živi u krvnoj plazmi, i slobodno se razmnožava. Ovo se može završiti različitim vrstama intoksikacije, gljivičnim oboljenjima, narušenim imunitetom, što može dovesti do mnogih hroničnih bolesti i tumorskih procesa. Čak i ako prestanemo da jedemo savremeni hleb sa kvascem – tek posle pet godina više neće biti ćelija kvasca u krvnoj plazmi".

Zašto je današnji kvasac tako "smrtonosan"?

"Do četrdesetih godina 20. veka koristili su se kvasci sasvim druge vrste. Nisu bili antagonisti ljudske simbiotske mikroflore, odnosno nisu ubijali korisne bakterije koje žive u debelom crevu, već je testo ostavljeno da naraste 24 sata, što pekarima nije odgovaralo. Da bi intenzivirali proizvodni proces, počeli su da koriste kvasce sasvim druge vrste, koji se zvanično smatraju (ovo je otvorena informacija) "uslovno patogenim mikroorganizmima", odnosno onima koji pod određenim uslovima izazivaju bolesti. To su takozvani termofilni kvasci, sa kojima se testo diže za samo sat vremena".

Hrušlov nastavlja objašnjenje: "Termofilni kvasci, koji se danas koriste u pekarstvu, antagonisti su simbiotske ljudske mikroflore. To znači da njihovo delovanje u debelom crevu ubija mikrobe koji normalno proizvode vitamine, esencijalne aminokiseline, korisne biološki aktivne supstance, a neophodne su ljudskom organizmu za normalno funkcionisanje, odnosno za zdravlje.

Postoji oko 500 vrsta gljivica kvasca, a među najopasnijim za čoveka njih 30. Poslednjih godina skoro svi boluju od gljivičnih infekcija, a ne leče se farmaceutskim lekovima. Prema različitim procenama, prevalencija mikoze obuhvata 80 odsto odrasle populacije i 95 odsto dece. Poslednjih nekoliko godina postoji trend povećanja učestalosti gljivičnih infekcija ne samo kod odraslih, već i kod dece, posebno složenih, sistemskih gljivičnih infekcija".

Tako kaže dr Hruščov. Šta da radimo?

Sami pripremite domaći kvasac

Recepta je mnogo, a mi smo izabrali onaj koji je preporučila grupa ruskih autora. Raženo brašno prelijte toplom vodom (oko 40 stepeni Celzijusa) dok ne dobije konzistenciju jogurta i ostavite na toplom mestu, najbolje u tegli od pola litra.

Posle 24 sata dodati brašno i vodu i ostaviti na toplom mestu. Trećeg dana će se pojaviti mehurići, što znači da je "kvasac" spreman. Ako ne želite odmah da umesite hleb, možete teglu pokriti gazom i ostaviti u frižideru. Jednom nedeljno skinite gornji sloj i kvasac "nahranite" brašnom i vodom.

Trećina tegle je dovoljna za dve vekne hleba.

Kako mesiti hleb?

Kvasac se stavi u duboku posudu, doda se brašno (punozrnato, raženo ili drugo) i topla voda, dobro promeša i ostavi na toplom mestu da naraste. Može se dodati bilo šta - so, biljna ulja, začini itd. Posle nekoliko sati mesiti testo dok ne prestane da se lepi za ruke i ostaviti na toplom još 2-4 sata.

Pre nego što ga stavite u rernu, odozgo poprskajte malo vode ili ulja da kora bude mekša. Pecite 35-40 minuta u rerni zagrejanoj na 250 stepeni. Kažu da je ovaj hleb dobar za jelo i posle nekoliko dana. I, što je najvažnije, zdrav je.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI