KARDIOLOG UPOZORAVA Sparno vreme najopasnije za srčane bolesnike, evo koje pretrage treba uraditi

Za vreme visokih letnjih temperatura za srčane bolesnike a snižavanje krvnog pritiska predstavlja izazov.
Pregrevanje tela dovodi do znojenja, a znojenje dovodi do gubitka mnogo tečnosti i elektrolita. Dehidracija i poremećaji nivoa elektrolita u serumu (posebno kalijuma i natrijuma) mogu izazvati srčane aritmije, čak i one opasne po život.

Podsetimo se zdravih i mladih sportista koji su umrli tokom velikih fizičkih napora usled dehidracije i gubitka elektrolita, uz stres.

Da bi se dijagnostikovala srčana oboljenja, lekari koriste različite metode. Razgovor kod kardiologa počinje tako što lekar razgovara sa vama o vašim životnim navikama, eventualnim dosadašnjim oboljenjima i istoriji naslednih bolesti. Nakon toga lekar pacijentu meri krvni pritisak.

Pored toga, da bi lekar mogao da uspostavi primarnu dijagnozu, potrebno je uraditi i određene laboratorijske analize i EKG. Na osnovu ovih rezultata ispitivanja, lekar će naložiti dalje analize, koje će pomoći da se postavi dijagnoza bolesti srca.

Neki od ovih testova nisu invazivni, pa ne podrazumevaju uvođenje određenih instrumenata u telo, dok je kod drugih to slučaj. 

Foto: Printscreen/najžena

Najčešće korišćene neinvazivne metode za dijagnozu koronarnih bolesti:

Merenje krvnog pritiska

Svaki kardiološki pregled počinje razgovorom, analizom laboratorijskih nalaza, EKG-om i merenjem krvnog pritiska. Merenje krvnog pritiska je korak bez koga ne može proći pregled kod kardiologa. Lekar će utvrditi da li postoji potreba za daljim dijagnostičkim procedurama koje mogu na primer podrazumevati 24-satni holter krvnog pritiska.

Laboratorijske analize

Laboratorijske analize podrazumevaju analize iz krvi, koje će pokazati da li kod vas postoji rizik od pojave srčanih oboljenja. Pored toga, one su tu da pokažu u kakvom stanju su ostali organi koji mogu uticati na kardiovaskularni sistem. Krv je uzima iz vene, a za neke testove je potrebno da pacijent ne jede 12 sati, mada to je kod malog broja njih. Krvne pretrage koje se odnose na utvrđivanje srčanih oboljenja su:

Analiza lipida – holesterol, trigliceridi,

Lipoprotein – specijalni tip proteina koji sadrži lipide i za količinu ovog proteina u krvi je zaslužna naša genetika,

CRP – ovaj protein koji proizvodi naša jetra, služi kao pokazatelj da li postoji neka povreda ili infekcija u organizmu. Upale igraju ključnu ulogu kada je proces ateroskleroze u pitanju, pri kome se začepljuju arterije.

Homocistein – ovaj parametar služi za određivanje postojanja povećanog rizika za razvitak ateroskleroze. Označen je kao faktor rizika za pojavu kardiovaskularnih bolesti i moždanog udara. Dokazano je da homocistein može da potpomogne nastanak krvnih ugrušaka.

Krvne pretrage koje se odnose na stanje ostalih organa:

Krvna slika – crvena, bela krvna zrnca i ostale analize,

Nivo natrijuma i kalijuma – detektuju problem sa elektrolitima,

Urea i kreatinin – daju informacije o funkciji bubrega,

TSH – provera funkcije tiroidne žlezde,

ALT i AST – provera funkcija jetre,

Provera nivoa glukoze u krvi – analiza se radi kada se sumnja da pacijent ima povišen nivo šećera u krvi.

Foto: Youtube/Printscreen

Neinvazivni testovi

Elektrokardiogram – EKG

Ovo je jedna od najčešće korišćenih metoda u praćenju rada srca i EKG je tu da beleži električne signale u srcu. Ova bezbolna metoda koristi se za brzo i efikasno utvrđivanje srčanih problema. Tokom pregleda EKG-om, pacijent leži na leđima, dok aparat preko elektroda zakačenih, sa jedne strane na grudi pacijenta, a sa druge povezanih sa aparatom beleži otkucaje srca. Pregled srca EKG-om traje vrlo kratko, svega oko 10 minuta.

Ehokardiografija – EHO srca

Još jedna neinvazivna, bezbolna i bezbedna dijagnostička metoda koja se koristi za praćenje rada srca i deo je redovnog godišnjeg kardiološkog pregleda. EHO srca koristi dvodimenzionalni, trodimenzionalni i Doppler ultrazvuk kako bi se dobile slike srca u realnom vremenu. Uz pomoć ultrazvuka srca, može se videti njegov oblik, veličina, komore i pretkomore, izgled zalistaka i sl. Tokom ultrazvučnog pregleda srca, pacijent leži ili na leđima ili na levom boku oko 45 minuta, nakon čega mu lekar objašnjava šta je pregledom utvrdio.

Stres ehokardiografija

Stres test ili test ehokardiografskog stresa je metoda koja se koristi da se utvrdi koliko vaše srce i krvni sudovi rade dobro pod opterećenjem. U pitanju je opterećenje koje srce oseća kada se bavimo nekom fizičkom aktivnošću, poput trčanja na traci ili vožnje bicikla. Upravo je to ono što pacijent radi tokom ovog testa- trči na traci ili vozi stacionarni bicikl dok je povezan žicama i elektrodama za aparat. Istovremeno, lekar nadgleda srčani ritam i visinu krvnog pritiska. Kada puls dostigne maksimum, tada se naprave ultrazvučni snimci srca, kako bi se utvrdilo da li srce dobija dovoljno kiseonika tokom fizičke aktivnosti.

Ultrazvuk karotida

Ova metoda se predlaže pacijentima kada je potrebno utvrditi da li postoji rizik od moždanog udara. Lekar ultrazvučnom sondom lagano prelazi preko vrata pacijenta i na taj način pravi snimke vratnih arterija.

Tokom pregleda se meri protok krvi kroz karotidne arterije na obe strane vrata, kako bi se utvrdilo da li postoje suženja. Tokom ovog pregleda, pacijent leži na leđima i na njegov vrat se stavlja malo gela, kako bi se sonda lakše kretala po vratu. Pregled traje između 15 i 30 minuta.

Ultrazvuk abdomena

Lekar vam takođe može preporučiti da uradite ultrazvuk abdomena, kako bi se utvrdilo da li postoji aneurizma trbušne aorte. Sonda ultrazvuka će se naći na vašem abdomenu i lekar će njom prelaziti od jednog do drugog područja, praveći snimke koje će kasnije analizirati.

Tokom snimanja se prati protok krvi kroz trbušnu aortu, kako bi se utvrdilo da li postoji aneurizma. Tokom ovog pregleda, pacijent leži na leđima, a lekar stavlja gel na njegov abdomen, kako bi obavio snimanje. Dužina ovog pregleda je između 20 minuta i sat vremena.

Holter monitoring

Holter je mali prenosni uređaj, koji se nosi 24 ili 48 sati, radi praćenja rada srca ili krvnog pritiska tokom svakodnevnih aktivnosti. Holter omogućava kontinuirano praćenje EKG-a tokom dužeg vremenskog perioda, u kome pacijent obavlja svoje uobičajene dnevne zadatke.

Koristi se za dijagnostikovanje različitih promena u normalnom radu srca, poput promene ritma ili za precizno beleženje promena nivoa krvnog pritiska. 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI