Deca umiru pred očima nemoćnih roditelja! KO JE ODGOVORAN za ovaj zločin?

Devojčica od 10 godina u Italiji, Antonela Sicomero, preminula je zbog opasne igre "blackout challenge" prošle nedelje. Slična nesreća dogodila se u ponedeljak devetogodišnjem dečaku na Trinidadu, a sumnja se da je dečak (10) iz Beograda, takođe, preminuo zbog ove opasne igre na TikToku.

U ovom sumanutom izazovu korisnici Tik - Toka izazivaju jedni druge da guše sami sebe sve dok ne ostanu bez svesti. Taj izazov postoji još od ranije i javljao se pod različitm imenima kao "Izazov onsvešćivanja" ("Passout Challenge"), "Igra davljenja" ("The Game of Choking") ili "Brzinsko sanjanje" ("Speed Dreaming"), a u poslednje vreme je postao prilično popularan na TikToku. Čim se pojavio, medicinski stručnjaci su upozorili da takvo uskraćivanje vazduha samome sebi može da dovede do onesvešćivanja i oštećivanja mozga, kao i da može da dovede do smrtnog ishoda.

Istraživanje sprovedeno u američkoj državi Teksas je pokazalo da je svaki sedmi student bar jednom probao "igru" zvanu "The Choking Game" tj. igru gušenja.

Potencijalno smrtonosna igra bazira se na davljenju tj. prekidu krvotoka prema mozgu. Medicinske stručnjake zaprepašćuje da je nešto tako bizarno i opasno postalo popularno među studentima, koji pogrešno smatraju da prave opasnosti nema.

Osim pod nazivom igra gušenja, ova morbidna aktivnost je poznata i kao Fainting Game, Pass Out i Space Monkey. Igraju je individualno ili u grupama, tako da dave sami sebe ili jedan drugoga, stavljajući plastičnu kesicu na glavu, vezujući konopac oko vrata ili hiperventilirajući - a samo da bi doživeli par sekundi terora i euforije.

Naučnici iz Instituta žrtve nasilja sa Sem Hjuston Univerziteta ispitali su 837 studenata sa Univerziteta Teksas. Na svoje zaprepašćenje, otkrili su da je igra gušenja mnogo popularnija nego što bi se to moglo očekivati:

• 16% studenta reklo je da je igralo igru, a tri četvrtine više nego jednom
• U proseku su je prvi put igrali sa 14 godina
• Mladići su je češće igrali nego devojke
• 90% studenata za igru je saznalo od prijatelja i većina ju je prvi put igrala u grupi

Zašto bi uopšte neko želeo to da igra i tako rizikuje život? Glavni razlog je radoznalost. Pored toga, većina ne shvata da rizikuje život ponašajući se tako iracionalno.

Ipak, kad su saznali da su neki umrli od gušenja igrajući se na taj način, mnogi su prestali da razmišljaju o "igranju".

Roditelji bi na ovu temu trebalo da porazgovaraju s decom. A i škola bi mogla da ima preventivnu ulogu. Jedno istraživanje je ustanovilo da 90 posto američkih roditelja smatra da upozorenje o opasnosti "igre gušenja" treba uključiti u sistem obrazovanja.

"Ova igra, kako je često nazivaju, ne uključuje ni alkohol ni narkotike, mladi na nju ne troše novac, pa roditelji, učitelji i lekari uopšte ne primete da se nešto čudno zbiva. Što je najvažnije, i većina uključenih nije svesna da je "igra" opasna podjednako kao i zloupotreba narkotika te da može da završi fatalno", naveli su autori studije.

Roditelji bi morali da idu u korak sa razvojem tehnologije i novim izazovima sa kojima se deca suočavaju.

Psiholozi savetuju:

Raspitajte se šta sve od takvih izazova kola društvenim mrežama i navedite dete na razgovor tako što ćete ga ohrabriti da pokuša da vas iznenadi, da vam kaže nešto što vi niste čuli.

Pitajte mirno, bez osuđivanja, šta misle o tim izazovima.
Ako tinejdžeri pominju interesovanje za učešće u izazovu, direktnim pitanjima ih podstaknite da razmisle o svakom koraku izazova. Zamolite ih da razmotre najgore ishode - opekotine ili odlazak u bolnicu, na primer.

Zamolite ih da razmisle zašto bi to učinili - i da li to vredi. Da li su lajkovi i komentari vredni vremena provedenog u urgentnom centru?

Obavezno budite "prijatelji" na društvenim mrežama sa svojom decom, jer ako pratite dešavanja na ovim platformama, to će vam pomoći da budete u kontaktu sa onim što se događa u njihovom svakodnevnom životu.

Pratite šta objavljuju na svojoj stranici kako biste saznali šta se dešava u školi i šta rade njihovi prijatelji. Ako ne žele da sarađuju, moraćete da im zapretite da, s obzirom na to da vi plaćate njihove račune i kupujete uređaje, možete im ih i oduzeti.

Deca su često spremnija da pričaju o iskustvima svojih vršnjaka nego o sebi. Tako što ćete se raspitivati o tome šta je popularno u školi, šta rade prijatelji, dobićete više odgovora nego da ste direktno pitali šta oni rade.

Bez obzira na sve, najvažnije je imati što aktivniju komunikaciju sa decom i nastojati da što manje osuđujete njihovo ponašanje. Umesto toga, mirno razgovarajte o opasnostima u tim izborima.