Kovid-19 pokrenuo pandemiju ludila: Kako psihički podneti koronu i pritisak neizvesnosti?

Na iskorak i promene iz jedne ustaljene forme i obrasca ponašanja, odlazimo kada više nema drugih alternativa. Pandemija korona virusa upravo je dovela do tačke gde smo prinuđeni da se navikavamo novom načinu života.

Strah od neizvesnosti zbog korona virusa sve je prisutniji među ljudima, a u čovekovoj biti jeste izražena potreba za kontrolom kako bi se obezbedila željena izvesnost. Ipak, pošast nam je svima tu primarnu ljudsku potrebu blokirala i ostavila nas ogoljenima pred onim što nam je nepoznanica koja užasava.

Jedino znanje koje imamo o novom virusu, jeste potpuno neznanje ili nagađanje, a briga za svoje zdravlje, i zdravlje svojih bližnjih, pretvara se u potpunu anksioznost i strah od toga šta nas čeka sutra. Mozak traži odbrambene mehanizme, pa se varijabla situacije kreće od poricanja do potpune paranoje dok se traži “krivac” kako bi se obezbedio poligon za ispoljavanje agresije koja nepogrešivo vodi u destruktivnost.

Individalizam je uzeo primat i ustalio se kao životni obrazac, a mere prevencije i zaštite od kovida-19 gde je neophodna dodatna distance, ovaj poredak su znatno podigli na viši nivo.

U prodavnicama, gradskom prevozu, na ulicama, javnim mestima, sve je manje međuljudske tolerancije koju proizvodi sam strah od sutrašnjice, pa i same egzistencije.

Ipak, izbor je uvek u našim rukama. Ma koliko zvučalo kao kliše, ali adaptacija na postpjeću situaciju i njeno prihvatanje u mnogome će razbistriti sliku. Kada osvestimo taj strah u nama i postavimo pitanje koji se to najgori scenario može dogoditi, postaće i sam dobro oružje sa sedativnim dejstvom i moćna tehnika u prevazilaženju paranoičnih misli.