Evo koji simptomi ukazuju na tumor mozga!

Tumori mozga su novotvorine koje nastaju iz različitih struktura smeštenih unutar kostiju glave (moždano tkivo, krvne žile, moždane opne, moždani živci i njihove opne).

 

Prema svome ponašanju mogu biti dobroćudni ili zloćudni.

Dobroćudni tumori nastaju najčešće dobroćudnim promenama na opnama živaca, moždanim opnama ili krvnim žilama. Bez obzira na njihovu narav, promene mogu godinama ostati bez simptoma, zbog svog rasta i nemogućnosti širenja u koštanom oklopu lobanje. One uzrokuju pritisak moždane strukture, iritacije ili razaranja, stoga u trenutku kada daju simptome zahtevaju ozbiljan pristup i lečenje (lekovima, operativno ili radiološko tretiranje).

Zloćudni tumori prema svome poreklu mogu nastati zloćudnim promenama samih moždanih ćelija pa govorimo o primarnim tumorima mozga koji mogu biti različitog stepena malignosti ili pak mogu biti posledica metastatskog širenja putem krvi nekog drugog primarnog tumora u organizmu. Tada kažemo da se radi o moždanim metastazama tj. sekundarnim tumorima mozga, koji čine 20% svih moždanih tumora.

Najčešće u mozgu metastaziraju karcinomi pluća, dojke, štitne žlezde, bubrega i maligni melanomi.

Zašto tumor mozga nastaje?

Uzročni faktori nastanka tumora mozga najčešće su nepoznati. Ipak, u literaturi se spominju dokazi i podaci vezane za nastanak pojedinih vrsta moždanih tumora - od genetsko – naslednih predispozicija za određene vrste moždanih tumora, povezanosti hemijskih i virusnih uzročnika, do trauma, zračenja, hemoterapije i upotrebe imunosupresivnih lekova.

Multipla skleroza - kako je prepoznati i lečiti

Kod tumora mozga dolazi do porasta pritiska unutar lobanjske šupljine zbog rasta tumorske mase, otekline koja zahvata uglavnom belu moždanu masu ili zbog prepreka u normalnoj cirkulaciji moždane tečnosti. Stoga je usled rasta i nemogućnosti širenja zbog okolnog koštanog oklopa u lobanjskoj šupljini svaki proces, bio on prvobitno i dobroćudan, po svome ponašanju zloćudan i zahteva rešavanje.

Simptomi tumora mozga

Glavobolja kod tumora mozga može nastati zbog pritiska ili natezanja struktura osetljivih na bol (tvrde moždane opne, venskih sinusa, arterija na bazi mozga ili moždanih živaca koje prenose osećaj bola). Javlja se ranije kod tumora u zadnjoj lobanjskoj jami, često je pulsirajuća ili “goruća”, postepeno se pojačava, najteža je rano ujutru, katkad se javlja i noću. Obično se pojačava pri aktivnostima koje povećavaju pritisak unutar lobanje, kao što su fizički napori, kašalj, kijanje, naprezanje kod stolice, koitus i slično.

Moždani udar može se sprečiti u 90% slučajeva, a dokazano je i da telesna aktivnost štiti mozak.

Promene na očnoj pozadini koje nazivamo staza papila nastaju zbog zastoja u venama na očnoj pozadini usled povišenog pritiska unutar lobanje. Javljaju se vrlo rano u slučajevima tumora malog mozga. Mogu se javiti i zbog drugih razloga.

Povraćanje se kod tumora mozga najčešće javlja u jutarnjim satima, nastupa naglo, u luku, bez prethodne mučnine. Javlja se u 50% slučajeva tumora mozga.

Osim nekoliko navedenih opštih znakova tumora mozga, čest simptom koji ukazuje na povišen pritisak unutar lobanje jeste i neki oblik epileptičkog napada koji se javlja prvi put u životu (iznenadni gubitak svesti s grčevima ekstremiteta, penom na ustima, ugrizom jezika ili spontanim mokrenjem ili pak suženje svesti sa grčenjem jedne ruke ili ruke i noge jednostrano, ali i sa grčevima mišića lica).

 

Mnogi bolesnici se žale na nesigurnost i gubitak ravnoteže, vrtoglavicu, poremećaj intelektualnih funkcija (znaci lagane zanesenosti, osećajne tuposti, znakovi usporenja intelektualnih funkcija, zaboravnost, usporenost, smetnje apstraktnog mišljenja, pospanost, depresija), znakove poremećene svesti (od pospanosti do kome), ali i poremećaje vegetativnih funkcija; poremećaj pulsa, krvnog pritiska, ritma i pravilnosti disanja.

Osim navedenih znakova mogu se javiti i tzv. lokalizacijski znakovi koji su posledica oštećenja funkcije delova mozga koje tumor oštećuje svojim rastom, razaranjem, kompresijom tj. pritiskom ili iritacijom. Mogu se javiti različiti poremećaji govora, oduzetosti ekstremiteta, smetnje osećaja (sluha, mirisa, vida) i slično.