Od ove bolesti se najviše umire, a mnogi i ne znaju da je imaju

Podaci govore da će šlog pogoditi šest od sto osoba u starosti od 65 godina, ali da ova bolest može nastati u svim životnim dobima. Iako moždani udar predstavlja prvi uzrok invalidnosti i, nažalost, treći uzrok smrti, ova sumorna statistika se menja i smrtnost opada zahvaljujući brojnim merama prevencije koje sprečavaju fatalni ishod, kaže kardiolog dr Predrag Radojković.

Faktori rizika

Najznačajniji faktori rizika zbog kojih se smanjuje protok krvi kroz karotidne arterije su visok krvni pritisak, pušenje, visoke vrednosti ukupnog holesterola i triglicerida i smanjenje dobrog holesterola.

Bitnu ulogu imaju i:

šećerna bolest
gojaznost
nedostatak fizičke aktivnosti
istorija bolesti u porodici i
starost pacijenta.
Dosadašnja istraživanja pokazala su da je rizik od rane ateroskleroze 2,7 puta veći u žena i 1,7 puta u muškaraca čiji su roditelji umrli pre 55 godina od infarkta miokarda.

Dopler krvnih sudova je jedan od najvažnijih pregleda kod neuroloških bolesnika, pored metoda slikanja moždanog tkiva.

Pregled je bezbolan, neinvazivan, bez štetnog zračenja i može se ponavljati. Primenjuje se kod pacijenata koji imaju slabost i trnjenje polovine tela, gubitak vida u polovinama vidnog polja, gubitak osećaja u polovini tela, vrtoglavicu.

Tako se dobijaju dragocene informacija o izgledu krvnih sudova vrata i protoku koji je moguće meriti. Takozvani transkranijalni dopler dopuna je prethodnog pregleda i njime je moguće izmeriti protok krvi kroz prednju, srednju i zadnju moždanu arteriju kao i kroz arterije vratno-potiljačnog sliva. Stanja koja se ispituju ovom metodom vezana su za bolesti krvnih sudova mozga.

Ipak, veliki problem ostaje neznanje, mnogi nisu svesni da imaju problem i da im je potrebna pomoć.

– Posledice suženih krvnih sudova vrata mogu biti velike, jer mozak zahteva veliku količinu kiseonika, iako čini samo dva odsto od ukupne telesne težine. Kao najsavršeniji organ, traži savršeno snabdevanje krvlju i veoma je osetljiv na nedostatak kiseonika i glukoze u krvi. Potpuno obustavljanje krvotoka dovodi do nepovratnog oštećenja moždanih ćelija već za nekoliko minuta – upozorava naš sagovornik.

Kada se otkrije karotidna bolest, prvo se procenjuje stepen ugroženosti zbog smanjenja protoka krvi kroz ovaj krvni sud.

– Ukoliko je stepen smanjenja protoka krvi manji od 50 posto, pacijent dobija lekove, kada se smanjenje kreće između 50 i 70 odsto, moguće je lečenje lekovima ali i hirurškom ugradnjom stenta. Operacija je neophodna kada je stepen suženja veći od 70 odsto – kaže dr Radojković.

Preventiva za sve kardivaskularne bolesti je ista, pa i ovde lekari podsećaju koliko je važno voditi računa o zdravim navikama: održavati optimalnu telesnu težinu, redovno kontrolisati krvni pritisak i šećer u krvi, biti fizički aktivan. Vežbe ili aktivnosti koje zdrava osoba ili pacijent izabere treba da se odvijaju nekoliko puta nedeljno u trajanju od 30 do 40 minuta.

Ono što bolesnike zavara jeste nedostatak simptoma koji bi ukazivali da nešto nije uredu. Šlog dolazi iznenada, a posledice su trajna oštećenja mozga.

Istraživanja pokazuju da je u momentu kada se pojave simptomi, karotidnaarterija već začepljena 70 odsto.

To je zato što samo kod malog broja bolesnika moždanom udaru prethode prepoznatljivi simptomi – oduzetost jedne polovine tela ili poremećaj vida. U najvećem broju slučajeva prva i jedina manifestacija oboljenja karotidnih arterija jeste moždani udar.

– Ako pacijent doživi infarkt, može se delimično ili čak potpuno popraviti njegovo stanje. Ali kad se doživi šlog, nikakvom naknadnom operacijom ništa se ne može popraviti, jer je reč o ćelijama mozga – ističu stručnjaci.

Šta kad se otkriju suženja?

– Kod pacijenata koji imaju promena na arterijama, ali nisu za operaciju, važno je usporiti razvoj stenoza, odnosno suženja na krvnim sudovima. Ako se potpuno začepi krvni sud, na karotidnoj arteriji ne može se ništa uraditi. U tom slučaju prati se druga arterija i na vreme se reaguje na suženje. Kada je pacijent svestan problema, eliminiše sve faktore rizika i redovno dolazi na kontrole, onda su njegove prognoze sasvim dobre – poručuje dr Radojković.

Prolazna i trajna oštećenja

Osnovne patološke promene u vaskularnoj mreži mozga su arterioskleroza i ateromatoza. Arterioskleroza je degenerativni proces s promenama na unutrašnjim slojevima zidova krvnih sudova, koji dovodi do njihovog sužavanja.

Ateromatoza je ograničen, lokalizovan proces stvaranja naslaga, tj. plaka na pojedinim mestima na zidovima krvnih sudova, koji dovodi do lokalnog suženja zahvaćenog krvnog suda i posledičnog smanjenja protoka krvi.

Posledice mogu biti prolazne u vidu oštećenja mozga, trajne nakon moždanog udara, ali i hronične u vidu vaskularne demencije. U velikom broju slučajeva postoje i promene na krvnim sudovima mozga, koje ne daju nikakve kliničke manifestacije pa se jednim imenom nazivaju asimptomske.

Klasična operacija ili ugradnja stenta?

Klasična operacija podrazumeva hirurški pristup krvnom sudu preko prednje strane vrata, otvaranje samog krvnog suda, odstranjivanje naslaga, tj. plaka, odnosno čišćenje ili odsecanje dela krvnog suda zahvaćenog naslagama i spajanje sa zdravim delom.

Stent se ugrađuje minimalnim hirurškim rezom u preponi, pa odatle mikroskopskim vlaknom kroz krvni sud stiže sve do arterije na vratu. Na mestu suženja postavlja se stent.

– Obično se prednost daje klasičnoj operaciji, a stent se ugrađuje osobama koje ne mogu da prime totalnu anesteziju zbog bolesti srca ili nekog drugog razloga. Ugradnja stenta je rešenje i kada se suženje nalazi na nedostupnom krvnom sudu ili ako je posle klasične operacije ponovo došlo do nastanka suženja – kaže dr Radojković.