Ako ovako budete sadili i pripremali ruže godinama će davati bogate cvetne bokore!

Najbolje vreme za sadnju ruža jeste jesen ili proleće. Bitno je da se sadnja obavi na vreme, odnosno da se ne zakasni, jer ukoliko se zakasni sa jesenjom sadnjom biljke nemaju adekvatnu mogućnost da se ukorene, deo tih žila lako strada od truleži, a nadzemni deo strada od niskih temperatura.

Kod jesenje sadnje ruže se orezuju vrlo malo, odnosno uklanjaju se samo ostaci cvetova i slabe ili oštećene grane, tek u proleće se vrši glavno orezivanje. Tada se svi izbojci dobro prekrate. Na jakim izbojcima se ostavljaju 3-4 razvijena pupoljka, dok se slabe grane prekraćuju na dva okca

Za sadnju ruža treba kopati rupe od 40 cm, male rupe su loše, jer žile ne mogu zauzeti prirodan položaj, a sem toga još u prvoj godini prerastu rupu i dopru u tvrđi nepovoljni zemljišni sloj. Korisno je da se na dno rupe napravi mala humka na koju se postavi biljka,a žile se rasporede okolo. Na žile se nabaca nešto zemlje, pažljivo se nagazi, pa se rupa zatrpa do vrha, a zatim se zemlja ponovo nagazi. U ulegnuće koje nastaje gaženjem sipa se voda, a kada zemlja upije vodu, sadnice se zagrću sve dotle dok se oko nje ne stvori humka koja ravnomerno prekriva sve izbojke za oko 10 cm.

Zagrtanjem se biljke štite od izmrzavanja, naročito kada su mrazevi bez snežnog pokrivača. U proleće se biljke takođe zagrću, ali ne tako snažno. Ovo zagrtanje usporava kretanje vegetacije – porast, ali je korisno zbog toga što povoljno utiče na ožiljavanje, a istovremeno zaštićuje još nepovoljno ukorenjavanje biljaka od prekomernog isušivanja. Zagrtanje je veoma važna mera i ne bi trebalo da se izostavi.

Neuništiv cvet koji uspeva u svakoj bašti, i na suncu i u hladu: Jednom ga zasadite, sam se razmnožava, traje večno!

U proleće se ruža mora odgrnuti, najkasnije do sredine marta, a zemlja iz bokora se čisti rukom, naročito se zemlja mora očistiti sa tek poteralih izbojaka, da se ne bi polomili. Ruža ima na korenovom vratu podloge nakalemljeno okce ili grančicu od plemke, a taj deo biljke je osetljiv na mrazeve, te se mora na neki način preko zime zaštititi. Pa prema tome ruže se prilikom sadnje postavljaju tako da zadebljanje kolenca bude posle sadnje 3-5 cm pokriveno zemljom.

Na tim delovima lako se stvaraju nove žilice, što je pozitivno za bolju ishranu biljaka.

Kod ruža penjačica je ta dubina veća 10-15 cm. Kod ruža stablašica tehnika sadnje je ista samo je dubina nešto manja, pa bi korenov vrat ostao slobodan, to je odabran izbojak podloge i on nije osetljiv na mrazeve. U korenovom vratu se razlikuju izbojci nepoželjni za biljke, koji se pri plitkoj sadnji vrlo lako uklanjaju. Ti izbojci se ne odrezuju već se uklanjaju sa mesta izboja. Da bi stablašice čvršće stajale, korisno je da se pored sadnice stavi kolac, a sadnice se uvežu kanapom.

Noć pre sađenja ruže treba staviti u kofu sa vodom da bi se koren natopio.

Jesenje orezivanje postojećih ruža

Jesenja rezidba se obavlja tokom novembra, odmah nakon prvih mrazeva, i predstavlja samo delimično uklanjanje grana ruže. To znači da je potrebno odrezati velike, povijene ili oštećene grane, koje bi se možda zbog snega polomile. Nekada je potrebno samo korektivno odrezati delove biljke da bi joj se moglo prići radi jesenjeg riljanja ili okopavanja, kao i da bi se biljka mogla kvalitetno i obilno zagrnuti zemljom ili kompostom. Pored zagrtanja, potrebno je posuti oko svake ruže jednu šaku mineralnog đubriva i blago prekopati. Ako vremenski uslovi dozvole, potrebno je odabrati lepe i suve dane i poprskati ružu zaštitnim sredstvom na bazi bakar-oksihlorida, koji sprečava pojavu crne pegavosti listova početkom godine.