A HTELI SU DA UŽIVAJU U PENZIJI Hrvatska sve više zapošljava stare, od penzije ne mogu da žive

Mnogi poslodavci u potrazi za radnicima sve se više okreću penzionerima, među kojima nikad više nema onih koji uz penziju rade i do polovine radnog vremena. Trenutno im je na portalu za berzu poslova (i) upućeno 1.150 oglasa poslodavaca.

Istovremeno, po broju prednjače oni za prodavce (više od 200), čistače (skoro 130) i obezbeđenje (oko 70), a desetine oglasa se odnose i na medicinske tehničare i/ili negovatelje, vozače kamiona, kuvari i pomoćni radnici.

Rast prevremenih penzionisanja

Prema poslednjim podacima HZMO-a, trenutno ima više od 31.000 osiguranika koji su i korisnici penzija. Nakon što se njihov broj u aprilu približio granici od 30.000, ovo je novi rekordni broj "penzionera” koji rade na pola radnog vremena.

O rastućem trendu odabira ovakve opcije govori i podatak da ih je više od 3.000 ili oko 15 odsto više nego pre godinu dana, a 40 odsto više nego pre dve godine. Povratak u svet rada za mnoge je podstaknut potrebom za dodatnim prihodima zbog niske penzije, ali za neke penzionere to nije opcija iz nužde, već izbor koji odražava različite motive.

Takav bi se verovatno mogao tražiti, na primer, među povećanim prevremenim penzionisanjem u prvoj trećini ove godine; od nešto više od 10.000 novih korisnika penzija od početka 2024. godine, svaki deveti (njih 1.104) se odnosi na kategoriju prevremene starosne penzije, dok su u istom periodu prošle godine zabeležena 882 prevremena odlaska u penziju, odnosno nešto manje od 10 posto od ukupnog broja.

Uz određena stručna zanimanja gde postoji manjak radne snage, danas se sve više onih čije zdravlje to dozvoljava odlučuje o mogućnosti kombinovanog statusa i korišćenja oblika paušalne trgovine.

Manji pritisak na uvoz radnika

U svakom slučaju, mnogi poslodavci takođe radije zadovoljavaju svoje potrebe za radnom snagom zapošljavanjem lokalnih penzionera, bilo zbog njihovih profesionalnih kvalifikacija ili zbog kulturnih i jezičkih barijera stranih radnika iz udaljenih trećih zemalja.

Od ukupnog broja penzionera koji pored penzije rade i do pola radnog vremena, najviše njih, otprilike jedna šestina ili više od pet hiljada, bavi se trgovinom. Drugi po broju su oni u stručnim, naučnim i tehničkim delatnostima, a slede poslovi u prerađivačkoj industriji.

Sve u svemu, pet najzastupljenijih delatnosti čini blizu trećine ukupnog broja penzionisanih radnika. U uslovima nedostatka radne snage, koji je u Hrvatskoj u velikoj meri posledica iseljavanja mladih kvalifikovanih kadrova, u grupi mlađih i zdravih penzionera uglavnom su prepoznate unutrašnje rezerve, što bi moglo da ublaži pritisak na uvoz radnika. Zapravo, već duže vreme akcenat je na dužem ostanku u svetu rada, uključujući i podsticanje zapošljavanja penzionera.

Udruženje stranih investitora je tako, u najnovijem izdanju svog tzv Bela knjiga izašla je sa predlogom za ukidanje socijalnih doprinosa i naknadnog obračuna penzija za penzionere starije od 65 godina koji žele da rade.

Smatraju da je sadašnje rešenje, koje podrazumeva uobičajenu uplatu doprinosa za ovaj posao u poreskom smislu, verovatno uslovljeno strahom od raseljavanja mlađih radnika. Međutim, uz verovatan nastavak strukturalnog nedostatka radnika na duži rok, strah od istiskivanja mlađih radnika ne izgleda značajan, kažu oni.

Poreski bonusi u Nemačkoj

Petar Lovrić, vlasnik Zavoda za zapošljavanje Kadus i potpredsednik koordinacije udruženja ovih agencija, međutim, smatra da bi u deficitarnim zanimanjima trebalo zakonski omogućiti puno radno vreme, a ne samo pola radnog vremena uz zadržavanje stečeno pravo na penziju.

Zašto se pravilo testa tržišta rada, koje danas važi za strane radnike, ne primenjuje i na penzionere, pita on i dodaje da bi se time smanjio i pritisak na uvoz radne snage. U tom kontekstu, napominje da bi možda trebalo preispitati regulativu za povremene poslove kroz sistem vaučera, što bi, kaže, smanjilo pritiske na tržištu rada u špicu.

Izazovi tržišta rada nisu naša specifičnost, a u poslednje vreme u Evropi se mogu uočiti različiti pristupi ovim problemima. Dok neke zemlje eksperimentišu sa skraćivanjem radne nedelje, u Grčkoj je trenutno aktuelna tema proširenja na 6-dnevnu (48-časovnu) radnu nedelju u privatnom sektoru. Isto tako, u Nemačkoj se razmatraju rešenja u pravcu poreskog bonusa za penzionere koji bi mogli da rade za određeni iznos bez plaćanja poreza, što bi ih, računa se, podstaklo na izbor posla.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI