DRŽAO JE PUŠKU UPERENU U PREPLAŠENE ĐAKE Profesor koji je sprečio masakar u Velikoj Plani proživljava stare rane

Ovim rečima za medije počinje svoju ispovest Slavoljub Stojadinović, profesor srednje škole u Velikoj Plani koji je 2019. godine uspeo da spasi svoje đake u koje je bila uperena automatska puška i čiji je šesti čas filozofije bio prekinut sa dva pucnja.

- Nepoznati muškarac ušao je u našu školu sa arsenalom oružja i otišao pravo u moj razred. Ja sam toj deci bio razredni. Jedna od učenica uspela je da me pozove i tiho prošaputala da imaju problem. Bez razmišljanja, odmah sam krenuo ka njihovoj učionici. Nisam ni slutio šta me čeka - kaže profesor.

Ističe i da je napadač blokirao vrata, te da je nakon što ih je razvalio zatekao jeziv prizor. Navodi i da u trenutku pucnjave, u školi nije bilo školskog policajca.

FOTO Shutterstock/ilustracija

 

- Stariji muškarac držao je automatsku pušku uperenu u moju decu, moje đake. Na stolu je stajao pištolj sa šest okvira, imao je i ranac u kojem, kako smo kasnije saznali, bilo 733 metaka, kao i ceo arsenal oružja. Uplašena deca sedela su u svojim klupama skamenjena. Pričao im je neke nepovezane stvari, njihova agonija trajala je 10 minuta - dodaje Slavoljub.

Napominje i da je uspeo da iskoristi trenutak nepažnje napadača, kako bi ga savladao. Doviknuo je deci da izađu iz učionice. Nekoliko sekundi kasnije, kada su svi izašli, počela je prava tuča. Napadač je pucao i dva metka su proletela pored Slavoljubove glave.

- Uspeo sam da mu uzmem pušku. Pokušao je da aktivira bombu koja mu je bila u džepu, ali sam nekako uspeo da ga oborim na zemlju - priča za pomenuti portal profesor heroj.

Foto: Tanjug/Tara Radovanović

"Ovo je početak kraja"

Slavoljub navodi i da je od nemilog događaja prošlo tri i po godine, ali da se ništa nije promenilo.

- Nismo izvukli pouku ni tada, a nećemo ni sada. Ni nakon ove tragedije, nakon ubistva toliko nedužne dece, ništa se neće promeniti. Nema volje i sluha. Kada god sam pomislio da ne može gore, uvek me nešto razuveri i vidim da može. Ovo je početak kraja - kaže sagovornik.

Kako kaže, uvek čekamo da se nešto desi, pa se posle čudimo - "Zašto baš nama?"

- Treba vratiti ugled i zakonska ovlašćenja profesorima. Kada povisimo ton na dete, da ne dolaze roditelji sa dva advokata. Deca sada znaju svoja prava, ali ne i obaveze. Uvesti uniforme za decu, da ne postoji diskriminacija u materijalnim statusima. Sva deca moraju biti jednaka - dodaje profesor.

Slavoljub predlaže i da u dvorištu OŠ "Vladislav Ribnikar" treba napraviti letnju učionicu sa slikama nastradalih đaka.

Foto: Tanjug/Tara Radovanović

- Neka to bude učionica u znak sećanja na stradalu decu, sa njihovim slikama i stvarima. Na dan kada su ubijeni, da svi đaci te škole odlaze i zapale sveće i ostave cveće. Svi treba da znaju šta se desilo, da se nikada ne zaborave nedužna deca i ova tragedija - priča neutešni profesor.

"Ne želim nikome da bude u koži roditelja koji su izgubili svoje anđele"

Sagovornik kaže i da je prošao pored škole, te da su to scene od kojih se čovek naježi.

- Prošao sam ulicom, punom sveća i cveća. Tuga i jeza. Kažu da nema propusta, da niko nije kriv, a ko će da odgovara za to što se deca nikada nisu vratila iz škole? Svaki dan koji proživimo sa porodicom, treba pamtiti i živeti kao da je poslednji. Ne želim nikome da bude u koži roditelja koji su izgubili svoje anđele - kaže Slavoljub.

 

 

 

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI