DRAMATIČNA NOĆ SA SREĆNIM KRAJEM Padobranac porodio komšinicu, pa postao bebin kum!
- Taj 19. jun 2013. nikada neću zaboraviti, jer sam se prvi put našao u ulozi akušera ili narodski rečeno babice! Pomogao sam komšinici da se porodi u mom automobilu, kada je na svet došla predivna devojčica Teodora. Od tada su nam sudbine povezane, jer sam devojčici postao i kum - prisetio se za Alo! Lazar Čobanović, nekadašnji vojni padobranac, a danas zaposlen u Elektrodistribuciji Beograd i poznati sremski vinogradar.
Njegov podvig te godine bio je glavna vest kako u domaćim tako i u stranim medijima. Čobanović je pristao za Alo! da se ponovo priseti događaja koji je zauvek obeležio njegov život, a ovom prilikom želeo je ponovo da istakne kolika mu je čast što je pomogao da na svet dođe jedna beba i da joj baš on bude kum.
Foto: privatna arhiva
Lazar je tada bio proglašen za heroja i bio je pravi primer ljudskosti u svom mestu Petrovčić. Iz tog mesta su Teodorini roditelji i njegove komšije Aneta i Engo Zairović, čije se prijateljstvo završilo kumstvom. Njihova ćerka Lazara danas naziva kumom i osobom koja ju je prva uzela u ruke.
Foto: privatna arhiva
Prvak u atletici i padobranac
Lazar Čobanović sa suprugom Gordanom ima troje dece. Jedan je od najmlađih vinogradara u Sremu, a u njegovom podrumu odavno zri kvalitetno vino za koje je i dobijao prestižne nagrade. Pored vina proizvodi i kvalitetnu rakiju. U selu za njega kažu da je uvek spreman da pomogne svakome i da je tih i nenametljiv čovek.
Lazar je dva puta bio juniorski prvak Jugoslavije u atletici, a posle toga bio je i vojni padobranac.
- Sada me zaokuplja vinograd, pravljenje vina i rakije. Volim da idem da se takmičim, pa dobijem priznanje za moj rad i trud. Sa ženom polako gradim svoj dom, oboje smo zaposleni, pa se nekako snalazimo. Deca su hvala bogu zdrava, što nam je i najvažnije u životu - zaključuje Čobanović.
- Sećam se, kada sam vozio svoju suprugu da se drugi put porodi, beba je krenula da izlazi dok smo bili u kolima. Premro sam od straha! Nakon toga sam često razmišljao šta bi bilo da sam ja morao da obavim porođaj. Ta misao me je proganjala kao košmar. A onda mi se baš to čega sam se najviše plašio i dogodilo. U mojim kolima, na putu Petrovčić-Beograd porodila se komšinica Aneta, a ja sam bio babica - priseća se Lazar Čobanović kada je u svom BMW-u pomogao da na svet dođe mala Teodora.
Foto: privatna arhiva
Prema njegovim rečima, taj 19. jun 2013. proveo je u svom vinogradu.
- Samo što sam stigao kući, oko 22 sata i krenuo da se tuširam, u moj dom je utrčao komšija Engo. Vikao je: „Pomagaj, komšija, žena mi se porađa!“. Rekao mi je da je prekasno da se zove Hitna pomoć, pa me zamolio da ih prevezem do Zemunske bolnice. Decu sam smestio kod komšije, pa sam otišao kod Enga. U jednom trenutku on je istrčao ispred kuće i rekao: „Aneta od bolova ne može ni korak da napravi, moraćemo da je unesemo u auto!“ Obojica smo je nekako preneli do kola i stavili na zadnje sedište. Tada su trudovi već uveliko počeli i posumnjao sam da joj je vodenjak pukao. Tada sam nagazio na gas i krenuo put bolnice - kaže naš sagovornik.
Kolege i komšije ga zovu babica
Čobanović kaže da ga komšije i kolege često zadirkuju zbog iskustva koje je imao i zovu ga babica.
- Komšinice koje su pred porođajem šale se sa svojim muževima da se ne brinu kad krenu u porodilište, da mogu da povedu i mene u slučaju da porođaj počne pre nego što stignu u bolnicu - rekao je Lazar.
Lazar je ispričao za Alo! da je u jednom trenutku ipak morao da stane i da pozove Hitnu pomoć.
- S njima sam se dogovorio da automobilom stanem kod raskrsnice za Jakovo i da ih tu sačekam. Samo sekundu posle toga, Engo je uplašeno povikao sa zadnjeg sedišta da vidi glavu bebe. Zatim je rekao da on od straha ne može ništa da učini, pa je izašao iz automobila. Tada sam ja ostao sam s Anetom koja je jaukala od bolova. U glavi mi je bila misao samo da se dete ne uguši. Polako sam počeo da izvlačim bebu. Posle nekog vremena čuo sam bebu koja je zaplakala i tada sam bio van sebe od sreće. Umotao sam bebu u peškir i dao je njenoj majci Aneti - rekao je Čobanović, i dodao da je u tom trenutku stigla i policija:
- Videli su neku gužvu i pomislili su da se nešto dešava. Kada su shvatili o čemu je reč, zaustavili su autobus i čak pitali putnike da li je neko među njima lekar. Srećom, ubrzo je stigla i Hitna pomoć. Kada su lekari odvezli Anetu i bebu, tek tada sam se setio da pitam Enga, koji je skakao od sreće i ljubio me, da li je dobio sina ili ćerku - priseća se Lazar.
Kaže da mu je dugo trebalo da shvati šta se u tom trenutku dogodilo.
- Nisam se plašio da pomognem, ali tek kasnije mi je prošlo kroz glavu šta je sve moglo da pođe po zlu. Najbitnije je da se tada sve dobro završilo. Dva dana kasnije, ponovo je u moj dom došao Engo. Rekao mi je da je sve prošlo u najboljem redu i da su Aneta i beba dobro. Bio je radostan! U jednom trenutku komšija me je upitao da maleckoj budem kum, jer sam joj pomogao da dođe na ovaj svet. Kumstvo sam oberučke prihvatio i složio sam se da se zove Teodora. Ona je danas često u mojoj kući i druži se s mojom ćerkom. Ponekad ih vozim u školu, a porodično joj odlazimo na rođendane. Engo je sad u Nemačkoj gde radi, a Aneta se stara o detetu i domaćinstvu - kaže na kraju svoje ispovesti Lazar Čobanović.
(ENIS SADIKU)
BONUS VIDEO
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Hronika
Komentari (0)