ODBRANA UROŠA BLAŽIĆA "Većina mladih gleda da kupi patike, ja sam kupovao oružje"

 

Uroš Blažić prišao je za govornicu i rekao..- Razumeo sam navode iz optužnice. Ostajem pri tome, da. Jel se čujemo, da. Glasno i jasno. Ostajem pri svom iskazu da sam kriv.

On je potom nastavio sa svojim izlaganjem dok ga okružuje sedam čuvara.

- Pre početka bih želeo svima da izjavim saučešće, vreme ne mogu da vratim, ne želim da odgovaram na pitanja o kobnoj večeri, odgovaram samo na pitanja mog advokata. Mislim da niko nije zaslužio da mene isprovocira da dođe do pucnjave, i sramno je da se vraćam na tu noć.

Nisam želeo da se svetim meštanima, nisam pravio teroristički akt. Hoću da kažem da moj otac nije kriv. Ja jesam kriv i spreman sam da odgovaram, ali nisma za to da odgovara nevin čovek, koji je kriv jer je moj otac. Napisao sam smernice, spreman sam da izjavim nešto što će biti protiv mene i stvoriti veći gnev, a ja sam moju karijeru završio - istakao je u jednom dahu Blažić a potom nastavio:

 Simpatije prema oružju kod mene su se desile kada sam postao punoletan, kada sam kod sebe imao veću količinu novca, ja nisam želeo da pravim punoletstvo, osećao sam se ugroženi i želeo sam sebi da priuštim nešto, kupio sam oružje kako bih sebe jednog dana mogao da zaštitim i kupio sam oružje legalno u radnji, imam papire i gorko sam se pokajao, jer nije zadovoljavao moje želje.

Ispalio sam 20 metaka iz njega, jer sam mogao sebe da povredim, zato mi se nije dopadao. Bezveze je imati legalno oružje, zbog toga jer je moj otac imao legalno- objašnjavao je Blažić kako je i gde nabavio prvi pištolj.

On je potom iznošenja odbrane, objasnio da se nije osećao bezbedno.

-Ja sam od krvavog novca kupovao oružje, nisam se bezbedno osećao zato sam kupovao oružje. Tražio sam od oca deo imanja, znam šta se sve dešava i trebala mi je zaštita. Odrekao sam se dela kuće, ja sam samo želeo da se osamostalim skroz. Sve što je kod mene nađeno, municija i oružje, nađen je i revolver, kalibra 7/65, vazdušna puška u legalnom posedu. Bez ikakvog osnova i dokaza krivite mog oca, ja samo želim da objasnim odakle sve to kod mene, ali me ne zanima što će to biti protiv mene, ja samo želim da on ne proživljava ono što ja preživljavam sad.

Većina mladih gleda da kupi patike, ja sam kupovao oružje. Ja sam sem sebi postavio ciljeve, a otac od malena i dok smo živeli u Beogradu, on je bio oficir ali kada dođe kući, uvek bih ga pitao kako je bilo na poslu i kako vojska funkcioniše, ali nikada nije hteo da mi priča mnogo. Želeo sam da kupim oružje ilegalno, to je začarani krug kriminala, jer tako niko ne bi znao da imam oružje, ja sam mislio da su ti ljudi dobre čike, ali nisu. Prevaren sam u Beogradu kada sam kupio jedan pištolj koji je nađen kod mene, ne mogu da kažem kdo koga sam kupio, to je bio pištolj koji nije bio onakav kakav sam želeo, ja sam i nakon toga želeo još da kupujem, ali se pojavila ponuda za automatsku pušku. Niko nije znao da sam to kupio, posebno ne otac - u jednom dahu je isprićao Uroš Blažić. 

 

BONUS VIDEO: 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI