Kon: Vakcinisani će moći bezbedno na slavlja

Iako ulazimo u nešto bolju epidemijsku situaciju, još uvek je ne možemo nazvati povoljnom. Narednih dana ćemo sa sigurnošću moći da kažemo da li ima nekih posledica zbog spojenih prazničnih dana za Uskrs i 1. maj. Mislim da je sve manja mogućnost za to jer je jasno da dolazi do usporavanja aktivnosti virusa, a istovremeno raste broj vakcinisanih.

Ovim rečima primarijus dr Predrag Kon, epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje i član Kriznog štaba za suzbijanje kovida 19, u razgovoru za „Politiku” daje svoje viđenje trenutnog stanja s virusom korona i naglašava da je cilj države da se što pre vakciniše 50 odsto odrasle populacije, kao i da prođe dve nedelje od kada su ljudi dobili drugu dozu cepiva. 

„Tada ćemo dostići taj željeni imunitet. To se može dogoditi za nekih pet-šest nedelja. Zato treba biti strpljiv”, kaže dr Kon.

​Moramo da stvorimo situaciju da virus više nema gde da se prenosi, ali to neće biti trajno, napominje dr Predrag Kon. 

„Globalno je virus i dalje vrlo aktivan, a mi smo deo sveta. Na jesen, u oktobru, videćemo da li će virus opet uzeti maha. Zato je važno da se sada pripremimo za jesen. Imamo dovoljno vremena i vakcina”, napominje dr Kon.

Kažete da je bitno da dostignemo imunitet sa 50 odsto vakcinisane populacije. Međutim, neki epidemiolozi i imunolozi smatraju da to nije dovoljno i da je potrebno da se vakcinacijom obuhvati minimum 80 odsto populacije. 

Neki misle da je kolektivni imunitet samo vakcinacija, a to nije tako. Ovo je aktivan proces i mi ne možemo da zanemarimo da pandemija traje više od godinu dana i da je kod više od 700.000 ljudi u Srbiji utvrđeno da su imali virus. Oni su prirodnim putem stekli imunitet. Znam da neki smatraju da 95 odsto ljudi treba da bude vakcinisano. Ali to za ovu bolest nije tako. Recimo, za male boginje je to slučaj jer je to veoma zarazno oboljenje.

Ako jedna osoba oboli, ona može da zarazi od 15 do 17 osoba. Zato je protiv te bolesti potrebna vakcinacija 95 odsto populacije. Kod kovida 19 je slučaj da jedna osoba zarazi između tri i pet osoba. Inače, da nema vakcine protiv korone i da smo sticali kolektivni imunitet prirodnim prokužavanjem, onda bi moralo da prođe od dve do tri godine. Mnogo zavisi i od primene epidemioloških mera jer manje ljudi oboleva. 

A zašto je baš 21. jun odabran kao datum kada može da se kaže da smo stekli imunitet i da će neke od mera biti popuštene i dozvoljeno održavanje raznih proslava? 

Procenjuje se da će tada biti vakcinisano 50 odsto populacije s obe doze cepiva. To je osnovni razlog. Ali da li ćemo to dostići, veliko je pitanje. Zato je sada bitna angažovanost lokalne samouprave. Oni moraju da pozivaju građane na vakcinaciju. To se posebno odnosi na mlade do 40 godina, ne zato što su oni ugroženi, već zato što je u toj populaciji najmanje vakcinisanih do sada i dolazi doba godine kada su oni najaktivniji i dosta se druže. Svi žele da idu na proslave matura, petogodišnjice i desetogodišnjice mature, slavlja, svadbe, obeležavanja punoletstva… Zato je bitno da se što više njih vakciniše. Nikakav problem neće biti održavanje matura ako se okupljaju samo oni koji su zaštićeni vakcinom ili zato što su preležali bolest, ali i ako se pre skupa testiraju na kovid i dolaze s tom potvrdom. Tada su uslovi za okupljanje bezbedni. Eksperimenti u svetu s organizacijom koncerata ne služe ničemu drugom nego da se potvrdi to o čemu govorim. 

Mislite li da ćemo uskoro moći bezbedno da prisustvujemo slavljima? 

Bio sam skeptičan da će to biti moguće. Više verujem u spuštanje aktivnosti virusa. A da bi se omogućila slavlja, u vakcinaciju moraju da se uključe i mladi i da dođemo do kolektivnog imuniteta. Deca koja idu na proslavu mature neće biti ugrožena, ali će biti ugroženi stariji kojima mogu da prenesu virus. Sada je poslednji momenat da se i oni vakcinišu i steknu imunitet do organizovanja mature. Organizator događaja ima pravo da kaže uslove ko može da prisustvuje skupu u kafani i niko neće moći da ga optuži za diskriminatorski odnos. On može svim zvanicama da kaže da dođu samo oni koji su vakcinisani. Ali to su sada samo promišljanja. Teško je verovati da će to biti obaveza. 

Koliko će 3.000 dinara koje država daje vakcinisanima i razne stimulacije kompanija uticati na to da se više osoba vakciniše? 

Različite stimulacije poslodavaca, ali i planiranje putovanja s potvrdom o vakcinaciji bez dodatnih troškova za PCR testiranje ili antigenskog testa su važne. Sve je to logično i ima samo jedan cilj: da se virus potisne do te mere da se protera iz zemlje. To je moguće s više od 80 odsto vakcinisanih. Nažalost, i stimulacija od 3.000 dinara je uticala na neke ljude da se imunizuju. Kažem nažalost jer bismo mi voleli da to bude zbog svesti ljudi, ali je očigledno da je i takva vrsta stimulacije korisna. Za to se prijavljuju ljudi koji nisu protiv vakcinacije. 

Da li ste čuli za slučajeve da neki ljudi odlaze na različite vakcinalne punktove više puta da dobiju vakcinu i da traže da im se na licu mesta isplati tih 3.000 dinara? 

Ljudi to ne treba da rade jer mogu sebi da naštete. Ne znamo kako bi reagovao organizam koji dobije više doza cepiva. Na sreću, kompjuterski sistem ne dozvoljava da se tako nešto u praksi dogodi. 

Dešava se da naši ljudi na graničnim prelazima dobiju papir u kome piše da moraju u karantin ili da urade PCR test. Da li oni koji su vakcnisani umesto toga treba da pošalju imejl s potvrdom o vakcinaciji? 

Naši građani koji se vraćaju u zemlju ako su vakcinisani nemaju nikakve potrebe da bilo šta od toga rade. 

A šta je sa ljudima koji su vakcinisani u drugim zemljama i dolaze u Srbiju? 

Doneta je odluka na kriznom štabu da se priznaje vakcinacija koja je obavljena u inostranstvu i očekujemo da će recipročno to biti prihvaćeno između zemalja. Sa Grčkom već imamo takvu situaciju. 

Neke zemlje su već uputile saopštenja da ne priznaju vakcinaciju ruskom i kineskom vakcinom. Kako to komentarišete? 

To bi trebalo da bude regulisano međunarodnim zdravstvenim pravilnikom. Ali tu postoji jedna praznina – da svaka zemlja može samostalno da odlučuje koje vakcine priznaje. Neke zemlje su donele odluku da priznaju samo vakcine koje je odobrila Evropska agencija za lekove i medicinska sredstva. Mislim da to nije u skladu s međunarodnim zdravstvenim pravilnikom. To će vremenom da se reguliše, ali je pitanje da li će zahvatiti ovu letnju sezonu. Biće prihvaćena vremenom i ruska i kineska vakcina, ali to ne ide tako brzo. 

Neki mediji vas prozivaju da niste dosledni u izjavama koje se tiču davanja eventualno treće doze vakcina i merenja nivoa antitela. Da li ste menjali mišljenje o tome? 

Često mnogo toga zavisi od prenošenja informacija. Dozvoljavam mogućnost da su ljudi pogrešno shvatili ono što sam rekao ili da sam možda nedovoljno jasno rekao. Trenutno nema govora o davanju treće doze vakcine. Da bi se donela odluka o tome, neophodna su istraživanja i da se jasno odredi kome se ona daje. Taman posla da se sada svi testiraju i proveravaju da li imaju antitela, to je potpuno neprimereno i nepotrebno. Samo prisustvo ili odsustvo antitela nije dovoljan podatak da bi se reklo da li je neko imun ili nije. Ako neko ima antitela, time se potvrđuje da postoji imunološki odgovor i stepen zaštite koji je verovatno dovoljan da zaštiti osobu od same bolesti.

Ali, to ne znači da onaj ko nema uopšte antitela nije zaštićen jer postoje i drugi nivoi zaštite. Nakon kliničkih istraživanja biće jasno ko treba da primi treću dozu u odnosu na uzrast, za koju vakcinu, da li će to biti naglašeno i za ljude s određenim bolestima ili će pravilo važiti za sve ako se utvrdi da nemaju antitela. Dešavalo se da građani dolaze na vakcinalne punktove s papirom da su uradili analize i da nemaju antitela i tražili su treću dozu. Niko u ovoj zemlji ne može da daje treću dozu. Kada bi neko dao treću dozu, načinio bi prekršaj.  

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI