Bivši italijanski premijer koji je učestvovao u NATO bombardovanju Srbije otkrio istinu: "Kosovo je kolevka srpske civilizacije"

"Odluka koju je donela Prodijeva vlada bila je svojevrsna preduzbuna. Odluka da se vojno deluje i angažuje Italija bila je politička i naknadno je donesena. Nesumnjivo je bio snažan američki i engleski pritisak. Ali scena se promenila, jer su izveštaji o masakrima praćeni stravičnim prizorima patnje. U tom je trenutku postalo jasno da se direktna akcija NATO više nije mogla, jer je u Ujedinjenim nacijama bio zastupljen rusko-kineski blok, neprijateljski raspoložen za intervenciju. Tada smo se suočili sa masovnom okupacijom Kosova od strane srpskih oružanih snaga, što je izazvalo masovni egzodus da bi se izbeglo etničko čišćenje", rekao je D'Alema u intervjuu za prištinsku Kohu.

Alo!/EPA

Pogledaj galeriju

Alo!/EPA

Pogledaj galeriju

Alo!/EPA

Pogledaj galeriju

Alo!/EPA

Pogledaj galeriju

"Sećam se da sam nakon niza sastanaka s Englezima i Amerikancima organizovao sastanak s Milanom Milutinovićem. Iskoristio sam činjenicu da smo imali istog stomatologa, a znao sam da Milutinović tajno dolazi na lečenje u Rim, pa sam pronašao način da ga vidim kod zubara. Imao sam dug razgovor s njim. Sa njegove strane nije bilo volje za pronalaženjem kompromisa i shvatio sam da nije preostalo ništa drugo osim vojne intervencije. I preuzeo sam svoje odgovornosti. Rat je nešto što političar nikada ne bi smeo da poželi, ali kada se na to odluči, tada mora da preduzme odgovornost", rekao je D'Alema.

Prema njegovim rečima, uvek je bio protiv egzaltacije rata, a kako je rekao, smatra i da je koncept "etničkog rata" kontradiktoran i dvosmislen.

"Preciznije, ne smemo da zaboravimo da nismo izazvali sukob. Rat je postojao. Zapravo, ako balkanski građanski rat razmotrimo u celosti, moralo se reći da je on već prouzrokovao 300.000 smrtnih slučajeva. Mi smo vojno intervenisali kako bismo okončali masakr. Priegavanje upotrebi sile uvek je ekstreman i bolan izbor, može se prihvatiti samo u nekim slučajevima, kada je reč o zaštiti života, sigurnosti i ljudskih prava hiljada, ako ne i miliona ljudi. Veoma je osetljiv princip upravljanja. Naravno, možete im se obratiti tek kada su svi instrumenti i sankcije predviđeni Poveljom Ujedinjenih nacija za mirno rešavanje sukoba bezuspešno iscrpljeni. U ovoj situaciji otvorena je vrlo važna rasprava u vezi s konceptom 'odgovornost za zaštitu', odnosno pravom međunarodne zajednice da interveniše kršeći princip suvereniteta država. Nažalost, u slučaju Kosova to nije bilo moguće i nažalost često se odražava nesposobnost Ujedinjenih nacija da odluče, jer je paralizovano vetom moći. Kao što se može videti, ovo je prilično složeno pitanje koje ne omogućava laka i retorička pojednostavljenja", rekao je Masimo D'Alema.

Kako je dodao, Amerikancima je jasno stavljeno do znanja da će Italija preuzeti svoje odgovornosti, da će to učiniti sa mirnom savešću, ali da ne treba da se zavaravaju ako misle da će sve rešiti nakon nekoliko sati bombardovanja, jer se Srbi neće predati tako lako.

"U pitanju su bila istorija i osećaji taloženi tokom vekova u tom okrutnom sukobu. Zapravo, Kosovo se dotaklo nečega vrlo dubokog u identitetu i nacionalnim korenima Srba, bila je to kolevka njihove civilizacije. Amerikanci imaju civilizaciju u kojoj odnos milenijumske istorije, krvi i teritorija nije tako snažan kao na našem kontinentu. Nešto neverovatno se dogodilo na Balkanu, linije razgraničenja između katolika, pravoslavaca i muslimana, koje su vekovima bile granica balkanskih ratova, imale su tendenciju da budu na kraju drugog milenijuma. Ljudi su nastavili da ubijaju iz etničko verskih razloga. Bila je to impresivna činjenica i bilo je predvidivo da će to biti dug i bolan sukob. Tako je od prvog trenutka otvorena delikatna rasprava o mogućim rezultatima. Od početka je bila prisutna isključivo vojna opcija, druga strana, uključujući i nas, zapravo se usprotivila ovoj hipotezi, isticali smo da je vojni pritisak rešenje da se Srbi povuku sa Kosova", priznao je bivši italijanski premijer.

Kako je dodao, sukob stavova Italije i SAD dogodio se povodom proslave 50. godišnjice NATO, održane u Vašingtonu.

"Tada je bombardovanje već trajalo oko dva meseca i nije se video izlaz. Tada je odbačen predlog da se Srbija okupira. General Vesli Klark, šef misije savezničkih snaga, odmah je pojasnio da će vojna operacija dovesti do invazije na Srbiju u pravom smislu te reči, nakon što bi se NATO trupe poslale u borbu na planinama Kosova. Mi smo smatrali da je to bilo opasno i da neće dovesti do rešenja", rekao je D'Alema.

Prema njegovim rečima, tu tezu su podržali i Toni Bler i bivši premijer Šapnije Hose Marija Aznar.

"Bil Klinton je tada rekao da treba da razgovaramo o svim opcijama. Šreder, Žak Širak i ja smo se tome usprotivili, jer smo smtrali da je to suludo. Klinton je zaključio sastanak rekavši da će biti učinjeno samo ono što se sve strane dogovore i da je siguran da ne želi da ga pamte kao predsednika SAD koji je podelio Evropu", prisetio se D'Alema.

Rekao je i da je tada pomislio da je to bio jedan od trenutaka u kojima je Klinton pokazivao mudrost i političku viziju.