"ČEŠANJE", PROKLIZAVANJE, ZAKUCAVANJE Ovo je najveća greška vozača, evo kako da izbegnete nesreću

Od kad je Srbija okovana ledom i snegom dešavaju se strašne nezgode na putevima.

Vozla kako po Beogradskim putevima, tako i širom Srbije, mahom proklizavaju i završe tako što se zakucaju u druga, a materijalne štete više niko od vozača i ne računa.

Naime, snežne padavine su uglavnom prestale, međutim sada jak mraz svaku vlažnu deonicu pretvara u led, pa se vozačima savetuje da krenu ranije jer će im biti potrebno više vremena da odlede vozilo, a u ovakvim uslovima vožnje česti su zastoji i prekidi u saobraćaju, saopštio je jutros Auto-moto savez Srbije (AMSS).

S druge strane, Ivica Bulatović iz Uprave saobraćajne policije, apelovao je da svi učenici u saobraćaju budu da posebnom oprezu tokom ledenih dana koji su pred nama.

"U petak je bilo 89 saobraćajnih nezgoda od kojih smo na 45 izvršili uviđaj. U subotu kad su bile snežne padavine bilo je prijavljeno 160 saobraćajnih nezgoda, od kojih smo izvršili uviđaj. Polovina vozača su se koji su učestvovali u nezgodama su se dogovorili oko materijalne štete tako što su popunili Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi", rekao je Bulatović za Pink.

Foto: RINA

Prema njegovim rečima, u nedelju je bilo nešto više od 60 saobraćajnih nezgoda koje su prijavljene, a uviđaj je obavljen u 42 slučaja.

"Poređenja radi, možemo reči da je u petak povređeno 18 lica u nezgodama u Beogradu, u subotu 12. Manje je bilo povređenih lica kada je bio veći broj nezgoda, više je bilo nezgoda sa materijalnom štetom. Juče je bilo povređeno 10 lica, od kojih je jedno lice bilo teže povređeno", rekao je on i dodao:

Najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda je nepažnja. Većina vozila je opremljena zimskim pneumaticima, ali vozači moraju da budu svesni da ih to ne štiti od nepovoljnih vremenskih uslova. Nije moguće kontrolisati vozilo u svim vremenskim uslovima.

Milan Belin, predsednik Asocijacije uvoznih vozila i delova, rekao je da nije dobro što se u Srbiju uvoze vozila sa euro tri motorima.

"To su vozila koja su počela da se proizvode 2000. i 2001. godine, a godišnje se u Srbji registruje prosečno više od 143.000 polovnih automobila od toga je skoro 90.000 starije od 15 godina. Jednostavno, kada imate više godina toliki broj polovnih vozila tolike starosti teško je očekivati da uz sve mere predostrožnosti zimskih guma i opreme ta vozila budu funkcionalna. Ta vozila su završila radni vek i nisu i ne bi trebalo da budu u upotrebi", rekao je on.

KAKO VOZITI KADA SU LEDENI USLOVI NA PUTU?

Kako da se pokrene vozilo, da se vozi i koči po snegu, ledu i mokroj podlozi, su vozačke veštine koje se ne uče u auto školi nego mogu da se steknu samo iskustvom. Međutim, za vožnju po snegu, zamrznutim putevima i jakom vetru, problemi sa kretanjem, upravljanjem i zaustavljanjem po klizavom putu postoje pravila koja kada se znaju i primenjuju pomažu vozačima da bezbedno stiču iskustvo i sa samopouzdanjem automobil voze i zimi.

Alo

Pažljivo – bezbednije

Prvo i osnovno pravilo vožnje po snegu je pažljivost. Sve promene, bilo da je u pitanju promena pravca ili brzine moraju da se obavljaju sporije i s velikim osećajem, jer nagle promene mogu da dovedu do gubljenja kontrole nad automobilom.

Kretanje iz mesta

Kada vozač očisti automobil od snega i leda može da sedne u njega, startuje motor i počne da vozi. Ako je ispred automobila i točkova dosta neutabanog snega potrebno je da se nogom ili još bolje lopatom (koja bi zimi uvek trebalo da bude u prtljažniku) bar delimično očisti.

Vozačima s nedovoljno iskustva najveći je problem da krenu iz mesta, jer zbog smanjenog trenja pogonski točkovi lakše proklizaju. Zato je na snegu i ledu potrebno da se doda gas, ali pedala kvacila treba da se otpušta znatno sporije i pažllivije nego na suvom kako bi pogonski tockovi postupno zahvatali klizavu podlogu i pokrenuli automobil.

Papučica gasa treba ujednačeno da bude pritisnuta, kada se oseti da su točkovi počeli da proklizavaju treba malo pritisniti pedalu kvačila dok točkovi ne prestanu da klize, onda opet popustiti pedalu kvačila da se smanji proklizavanje i tako sve dok se automobil ne pokrene.

Ne treba preterivati sa popuštanjem i pritiskanjem pedale kvačila da se ono ne bi oštetilo. Po pravilu kada je na putu mnogo snega i leda treba krenuti iz drugog stepena prenosa. Za sve to potrebno je dosta iskustva i vežbe na praznom parkingu, prenosi Net Auto.

Ubrzavanje

Za vožnju po klizavom putu važe drugacija pravila nego na suvoj podlozi. U praksi svako može da oseti da prevelik broj obrtaja motora dovodi do iznenadnog proklizavanja pogonskih tockova ili, što je teže da se kontroliše u kombinaciji s bocnim zanošenjem.

Ako dodje do takve situacije jedina pomoc je oduzimanje gasa, ali nikako naglo, vec nežno, a na kocnicu mora da se zaboravi i da se ona koristi samo u slucaju nužde. S obzirom da ce preveliki gas i previsoki obrtaji uvek da izazovu proklizavanje, za ubrzanje u svakom stepenu prenosa treba da se iskoristi najviše trecina gasa, odnosno najviše trecina maksimalno dozvoljenih obrtaja motora.

To praktično znači da u viši stepen prenosa treba da se prebaci što pre, ali ne treba preterivati. U svakom slučaju, zvuk motora i zvuk proklizavanja točkova najbolji su pokazatelji koliko je neko vešt u zimskim uslovima.

Vožnja i upravljanje

Pri promeni stepena prenosa pedala gasa treba da se otpusti vrlo pažljivo (naglo otpuštanje gasa može da zanese automobil), kvacilo se nežno pritisne, promeni se stepen prenosa, polako se otpusti kvacilo i istovremeno dodaje gas, ali vrlo malo, mnogo manje nego na suvom putu.

Pri skretanju ili promeni pravca treba da se izbegava oduzimanje ili dodavanje gasa jer u oba slucaja može da se dogodi da se automobil zanese. Zato, pre promene kretanja treba da se smanji gas ili da se poptuno skine noga s papucice i tek kada se automobil vrati na željeni pravac možet da se polako doda gas.

Skretanje

Pored veštine upravljanja kvacilom, gasom i menjacem od velike važnosti je rukovanje upravljacem. Svi pokreti upravljacem moraju da budu meki, postupni i pravovremeni. Naglo okretanje upravljača nije dozovoljeno jer se na taj način gubi kontrola nad automobilom.

Skretanja u bočne ulice u gradu u nekim slucajevima mora da se izvede brzinom pešaka, a na putu krivine treba da se savldavaju dva do tri puta manjom brzinom od brzine na suvom. Promene saobraćajne traka treba da se izvedu sa što manjim okretanjem upravljača jer velika količina snega može da zanese automobil.

Kočenje

Kod prevelike brzine u krivini po pravilu automobil pokušava da zadrži pravac kretanja i to tako što prednji kraj automobila nastoji da u krivini nastavi pravo. U tom slučaju treba prvo da se skine noga s papučice gasa i tako dozvoli prednjim tockovima da prestanu da klizaju. Najveća greška većine vozača u takvoj sitaciji je još jače okretanje upravljaca u krivini i panično pritiskanje kocnice, a treba da se radi baš suprotno.

Kočenje je dozvoljeno samo u krajnjoj nuždi, a u slucaju da automobil želi da nastavi pravo u krivini dodatno okretanje točkova samo će ih još više blokirati. Na prvi pogled suprotno logici, u takvoj sitaciji upravljač i prednje točkove treba okrenuti u suprotnom smeru od smera krivine kako bi se tockovi izravnali i što pre počeli da se okreću.

Kada vozač oseti da se prednji točkovi okreću i da automobilom može da se upravlja treba upravljač ponovo da okrene u pravcu krivine, ali nikako prejako već koliko je potrebno. Ceo postupak izgleda komplikovano, ali se izvodi relativno lako i trebalo bi da je instinktivan.

Zaglavljen automobil

Zbog visokog snega i jakog leda, pre ili kasnije dođe do situacije da se automobil zaglavi. Najlakši nacin da se izvuce je ljuljanje, odnosno kretanjem napred i nazad i korišcenjem inercije za izlazak iz neprijatne situacije. Za teže slučajeve jedino rešenje je lopata kojom treba da se ukloni sneg ispred ili iza automobila tako da može da se izadje na cist deo puta.

Zaustavljanje

Za zaustavljanje u najvećoj meri treba da se koristi efekat kočenja motorom, a što je moguće manje da se upotrebljava kočnica. Kod kočenja motorom isto kao i kod ubrzavanja, ne sme da se pretera s brojem obrtaja jer tada može da dođe do proklizavanja pogonskih točkova. Kočenje kočnicama, kao i svaka radnja na klizavom putu, treba da bude odmereno, pažljivo i bez naglih pokreta.

Kada vozač oseti da točkovi blokiraju, treba da smanji pritisak na kočnicu. Kočenje kočnicama zahteva vrlo dobar osećaj jer ako se to čini pregrubo, točkovi će da blokiraju što će da poveća zaustavni put nekoliko puta. Najvažnije u vožnji u bilo kojim uslovima, pa i po klizavom kolovozu je da vozač uvek mora da zna kako će automobil da se ponaša posle određenog manevra.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI