USPEO SI U ŽIVOTU, ZAVIDE TI SVI Evo zašto svi plaču na istu scenu u filmu "Nedelja"

Nije bila nedelja, bio je petak, ali bili smo (skoro) svi tu. Svi sa kojima sam gubio glasne žice, sa kojima sam doticao dno i išao gore ka zvezdama, bili su tu u petak za "Nedelju".

Na prvim pomen filma o životu Džeja Ramadanovskog imao sam "ili ili" efekat, odnosno, ili će biti odličan ili ću zažaliti što sam kupio kartu. Ispostavilo se nakon par dana razmišljanja dok sam ga pustio da odstoji da je "Nedelja" bio savršen film.

I naravno - Džej

Omiljeni "Dorčolac" nije nam od početka dat veseo, živahan, pun energije Džej kakvog ga pamtimo iz televizijskih emisija i intervjua, već onaj mrak iz koga je išao ka zvezdama. Data nam je prilika da se vratimo u neko drugo vreme kada su "čuka" i pružena ruka ortaka bili dovoljni da se osvoje svet - čak i kada ništa niste imali.

Od kaldrme Dorčola, preko Popravnog doma za decu, sve do dupke punog Tašmajdana 1991. Ćeranić je vešto vozio publiku uljuljkanu omiljenim Džejom i životom od očaja do sjaja. Od želje za belom devojkom koja je na kraju uvenula na njegove oči, do ljubavi prema Nadi.

Priča o prijateljima za ceo život sa Dorćola

Ono o čemu je Džej pevao u pesmama "Živote ženo bez morala", "Nedelja", "Vetrovi me lome" dobilo je svoju priču. Jer "Nedelja" je priča o drugarstvu, o lafovima, o ljudima, o onima koji su podmetali nos pod pesnicu za drugara, davali zadnju banku, džempere, košulje, odela. O Dorčolu (ne Dorćolu). O onim čukama koje su tukle u grudima kada se pređu šine, nama ostalima nebitne, a za Džeja i njegove Dorčolce granicu, gde su prijatelji jednako porodica. Oni za ceo život, koji daju zadnju banku, hleb, odelo i dele cigaru, od početka, pa do kraja, baš kao što je Džej imao u svom životu.

Koliko je bio veliki, kroz film najbolje prikazuje scena kada ga, već kao zvezdu u usponu, "prijatelji" zamole da baci još neku kuglicu za kintu jer im je potrebno da se povade. Naravno, bacio je i završio u zatvoru. Upravo u ovom delu, Ćeranić je provukao gorku istinu koja je tada bila prisutna - dok su dvojicu belih prevaranata policajci pustili na slobodu, njega, zbog njegove puti, pendrečili su vezanog za radijator.

Džejev put, onaj o kome je pričao, a koji je samo on znao koliko je bio težak, dali su nam na dlanu Alen Selimi i Husein Alijević - Husa, prvi koji je pratio najteže udarce po nejakim leđima deteta, a drugi, nesnađen, željan života, bele žene i uspeha.

Marko Janketić odigrao filmsku ulogu karijere

Ono što se kroz priču o oba segmenta njegovog života vidi kroz film, kada se baš udubite u njega, jeste drugarstvo i ljubav između Džeja i njegovih prijatelja Miće Softića (Aleksej Bjelogrlić), Zdravka ( Stefana Vukića), Sulja (Stojša Oljačić) i brata Ise Lera Džamba (Marko Janketić), jedan od najživopisnijih likova Beograda, čija životna priča i tragedija, zasigurno zaslužuju poseban film.

Onaj pikantni deo života - kad je postao Džej sa svim porocima, na veliku žalost onih koji te trivije smatraju "najboljim delom svakog filmskog ostvarenja" - nema. Jer, "Nedelja" je porodični film koji će sem nesumnjivo velikog uspeha u bioskopima, postati sastavni deo televizijskog programa.

 

Režiser Ćeranić, uspeo je da ostavi "win win" situaciju sa Husom koji je savršeno prikazao Džeja, a zatim i kroz ostale mlade glumce koji tek dolaze, posebno sa malim Alenom Selimijem, koji je glumom, iako je neuk, otvorio sebi velika vrata.

 

Ipak, ono što nam je svima nakon projekcije ostalo kao najveći utisak pored glavnog protagoniste, jeste Marko Janketić koji je kao Iso Lero Džamba, prikazao sav svoj raskošni talenat ne ostavljajući do kraja praznog hoda - jeo je kadar do samog kraja.

Kad Marina napiše, Futa aranžira, Džej započne, a Ceca završi i otpeva pesmu

Ako ogolimo ko je i šta je bio Džej, zvezda sa najvećim hitovima u režiji Marine i Fute, "Nedelja" je film o čoveku koji je iz gladi i želje uspeo u životu, a opet, na njegov fazon. Upravo ta scena u kojoj Džej odlazi kod Marine Tucaković (Milica Janevski) i Aleksandra Radulovića - Fute (Zlatan Vidović) da im proda jakne, a ustvari, poput Trojanskog konja im "podvali" svoj anđeoski glas, naterao me je da prvi put zaplačem u filmu.

Jer, dok je Husa uspeo da dočara mimiku i emociju Džeja, dok je on otvarao usta sa namerom "da pokaže onom tamo pevaču u gluvoj sobi kako se peva" išao dobro poznati glas. Džej je, nažalost, uspeo da otpeva samo delić pesme, što ćete imati priliku da čujete u filmu. Ona je na kraju postala naslovna numera filma koju je otpevala Svetlana Ceca Ražnatović. Pesma "Za kraj" nesumnjivo će postati veliki hit, odnosno, već jeste, ako gledamo preglede na Jutjubu i storije po društvenim mrežama. Jer, ako na jednom projektu imate Marinu, Futu, Cecu i naravno, Džeja - kako to može da ne valja? Nikako.

Zato je tokom scene pevanja u studiju, koliko sam mogao krajičkom oka da ispratim, cela sala je duboko uzdahnula, dok je dobar deo počeo i da plače, među kojima i ja. Jer, nije nedelja, petak je, al on nas više pesmom rašrafiti neće.

Ovde film dobija one "old gold" momente iz holivudskih filmova, gde Marina upoznaje Džeja sa Rakom Đokićem, koga je Branko Janković doslovno oživeo na platnu, sa sve govorom i gestikulacijama.

 

"Nedelja" se gleda sa prijateljima

"Nedelja" je morala da se pogleda sa onima uz koje je Džej u mom životu dobijao pun smisao, sa kojima sam delio sve što smo imali, pa i što nismo. Jednostavno, Džej je bio spona naših duša u trenucima kada su se flaše praznile a vene punile alkoholom, kada smo svaku bol i patnju izbacivali iz sebe pevajući horski "Nedelja", "Uspeo sam u životu", "To je žena mojih snova", "Zar ja da ti brišem suze", "Gde ću sad, moja ružo".

Emocije koje imam prema ovim pesmama, ne bi ni postojale da 25 godina nisam proveo u druženju sa Marinom, Nikolom, Markom, kao i sa još četvoro ljudi koji nažalost nisu bili sa nama te večeri. Bilo mi je emotivno da na platnu gledam priču o drugarstvu i vernosti prijateljima dok je red iznad mene sedeo Nikolin otac Rade, koji je nama klincima, tada željnih svega i najpametnijih, pričao da si bogat ako imaš jednog do dva prijatelja koje možeš da pozoveš u pola noći i da ti se jave.

A kao kruna svih tih naših razgovora, kroz sve ove godine bio je Džej. Tako je i u ovom filmu - nećete dobiti holivudski blokbaster. Dobićete jedan život istranžiran i poslužen kao na tacni, o Džeju, o Dorčolu, o surovosti života i srećnim zvezdama.

Najprostije rečeno, dobićete što i ja - svoje prijatelje na platnu, samo ako malo bolje zagrebete i otklonite neke detalja iz biografije Džeja Ramadanovskog.

Nakon završetka filma i izlaska iz sale, imao sam pomešana osećanja, falilo mi je muzike, što je možda i jedina zamerka na film. Za ostale imate filmske kritičare. "Nedelja" je film koji pogledaš sa drugarima, pa posle njega odeš na jedno koje vuče ka drugom, pa trećem i tako redom. I na kraju, završite za nekim šankom uz "Sunce ljubavi" il baš "Nedelju".

Jer, to je magija Džeja, mangupa čiji je glas dirao dušu bolje nego iko.

(Blic)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI