SRPSKI NAUČNICI U TRCI ZA ALTERANTIVOM KOJA ĆE PROMENITI SVET: Mobilni telefon sa vodenom baterijom!
Tim naših istraživača radi na razvoju alternativnih materijala koji su dostupniji, bezbedniji i jeftiniji od litijuma, a uz to imaju i manji uticaj na životnu sredinu
Da nije njih, tanki mobilni telefon u zadnjem džepu tesnih farmerica nikada ne bi postao deo ulične mode, a za kompjuterom bi u kafićima radili samo konobari. Šalu na stranu, litijum-jonske baterije uistinu su preobrazile svet. Lagane, dopunjive i izdržljive, obezbedile su energetsku autonomiju telefonima i prenosivim računarima, a širom otvorile vrata eri električnih vozila. I što je jednako važno, one su efikasno skladište energije koje su stvorili solarni paneli i vetrogeneratori.
Međutim, baš kao i baterija, ova priča ima dva pola. Na minus strani je ekološka problematičnost eksploatacije litijuma, kao i činjenica da ovog dragocenog elementa u Zemljinoj kori ima mnogo manje od neprestano rastućih potreba. A tu su i problemi vezani za cenu i bezbednost.
Zato se poslednjih godina intenzivno traga za rešenjima koja bi odmenila, a u perspektivi i zamenila litijum u baterijama. Tom talasu pridružio se i srpski projekat „Hajsuperbat“ HiSuperBat). Realizuje ga tim istraživača s Fakulteta za fizičku hemiju BU, Instituta tehničkih nauka SANU i Instituta za nuklearne nauke Vinča, u okviru programa PROMIS, koji finansira Fond za nauku.
„Ideja je da razvijemo nove i isplative elektrodne materijale visokog kapaciteta, za primenu u kalcijum, magnezijum ili aluminijum-jonskim baterijama. Bile bi u obliku novčića i opsluživale uređaje za koje nije potrebna velika energija, poput satova, slušnih aparata, kalkulatora, igračaka, merača krvnog pritiska...“, kaže dr Milica Vujković, viši naučni saradnik na Fakultetu za fizičku hemiju, koja rukovodi ovim projektom.
Kako objašnjava, hibridni modeli, poput onih na kojima rade, mogu da dubliraju litijum u manje zahtevnim ulogama. Tako bi se svetske zalihe zlata 21. veka” sačuvale za baterije u kojima litijum nema iole dostojnu u zamenu.
„Svaki vid uštede je dragocen, tim pre što je reciklažom isluženih baterija moguće izvući veoma malu količinu litijuma, a proces izdvajanja je ekstremno skup. Zato je i isplativije ulagati u traženje alternativa. Na tome su angažovani brojni naučni centri i inovacioni timovi velikih kompanija“, kaže dr Vujković, dodajući da je najveći izazov kako da „igrači s klupe” dosegnu energetski kapacitet litijuma, a da se istovremeno ne poveća težina baterije.
Prema njenim rečima, ni to što bi bile teže ne bi dramatično narušilo lakoću i eleganciju mobilnih telefona i laptopova. Problem su potrebe galopirajuće industrije električnih vozila, koja ultimativno zahteva baterije što manje mase i zapremine, a što veće energije. Samo takve mogu da obezbede da četvorotočkaši na struju prelaze dugačke razdaljine. A samo takve su – litijum-jonske baterije.
Naša sagovornica predviđa da će sledeći revolucionarni iskorak na ovom polju biti – vodena baterija. Tačnije, baterija s elektrolitom na bazi vode, koja bi bila bezbednija i jeftinija.
„Do pre nekoliko godina činilo se da je tako nešto naučna fantastika, ali je u radovima kineskih istraživača teorijski dokazano da je ovakav koncept moguć. Naravno, do realizacije ima još mnogo problema. Pre svega, kako napraviti vodenu bateriju napona tri do četiri volta. U sadašnjoj fazi, on ne prelazi 1,5 volti. To znači da bi trebalo spojiti dve, tri vodene baterije u mobilnom telefonu, kako bi se zamenila sadašnja jonska od 3,7 volti. E sad zamislite električni Tesla automobil koji ima 6.800 ćelija, kako bi izgledala ta zamena. Nema načina da sve to stane pod haubu, plus bi vozilo bilo preteško – dočarava naša sagovornica zašto litijum-jonske baterije imaju siguranu budućnost, makar onu doglednu.
Litijumska groznica u Jadru
Dolaskom kompanije „Rio Tinto”, Srbiju je zatresla litijumska groznica, praćena povišenom ekološkom temperaturom. Investiciona injekcija je za sada na ledu, jer jadarski zeleni front otpora ne popušta pred uveravanjima da će pedesetogodišnja eksploatacija litijuma doneti ekonomsku blagodet bez štete za životnu sredinu.
– Kao neko ko se bavi tom oblašću, naravno da bih volela da „Rio Tinto” pored rudnika izgradi fabriku litijum-jonskih baterija. Ali pitanje je da li se sve to može napraviti na ekološki prihvatljiv način, budući da taj proces podrazumeva korišćenje ogromne količine hemikalija. Zato moramo da budemo krajnje oprezni, pa i skeptični, s obzirom na iskustva s poslovanjem multinacionalnih kompanija na teritoriji zemalja trećeg sveta – upozorava dr Milica Vujković.
Ipak, istraživači alternativnih mogućnosti ne odustaju, uvereni da između energetskog čekića i ekološkog nakovnja postoji model koji bi bio prihvatljiv po oba osnova.
– I naš tim deli taj entuzijazam. Naravno, svesni smo da će baterijsku sutrašnjicu kreirati multinacionalne kompanije i zemlje s moćnim naučnim potencijalom. Mesto Srbije zavisiće od toga koliko će država, ali i inostrani investitori, biti spremni da ulože u ovu oblast. Idealan početak bio bi formiranje istraživačkog centra za baterije, stožera okupljanja ne samo domaćih već i naučnika iz regiona. U perspektivi, zašto da ne, i stručnjaka iz Amerike, Evrope i naravno Kine, od kojih naročito mnogo možemo da naučimo – zaključuje dr Milica Vujković.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Razonoda
Komentari (0)