ZBOG KOJE ŽENE JE ALEKSA ŠANTIĆ OSTAO SAM? Hteo je samo da joj peva, a nije Emina!
Ceo život je Aleksa Šantić proveo u Mostaru. Među njegovim sokacima je snivao stihove, koračao ka svojim delima, recitovao svoje pesame. I nije uvek bio ni shvaćen, ni srećan. Da je tako bilo, pesnik ne bio to što jeste. Glas, koji mnogi nisu razumevali, ali i posle toliko vremena, nije zamukao. Čuje se u svim čitankama, udžbenicima, istorijama književnosti.
Aleksa Šantić koji je rođen 27. maja 1868. godine, poživeo je u svom Mostaru svega 56 godina. Njegova porodica je bila imućna, u to vreme su bili čuveni trgovci i Šantić se školovao u Trstu, a potom i u Ljubljani završavajući trgovačke škole, po želji svoje porodice.
Bio je rodoljub, neki će reći nacionalista, ali i čovek koji je bio zaljubljen u Hrvaticu, a muslimane i katolike smatrao za braću. Voleo je sve ljude koji su živeli u Mostaru i težio ujedinjenu Bosanaca, Jevreja, Hrvata i svih ostalih. Vođen tom ideologijom napisao je pesmu „Ostajte ovde“.
Jedna od Šntićevih najpoznatijih pesama jeste "Emina“. Pesma o devojci neviđene lepote, koju je Šantić zapazio u Mostaru. Mnogi misle da je "Emina“, ljubavna pesma i da je pesnik bio zaljubljen u devojku o kojoj je pisao, međutim to nije bilo baš tako.
Šantić je pesmu o Emini napisao 1904. godine, kada je ima punih 36 godina, dok je Emina u tom trenutku imala svega 14. Pesnik je bio inspirisan devojčicom, a ne ženom, kako kaže Eminina praunika Alma, i pisao je o njenoj lepoti, koja ga je oduševila.
Šantić je, zapravo bio zaljubljen u Anku Tomlinović. Ona je bila Hrvatica i čim se njena porodica doselila u Mostar, Šantić ju je primetio. Svakodnevno su se slučajno sretali , ponekad i šetali i malo porazgovarali. Ispalo je da njihova viđanja nisu ni malo "slučajna“, jer je on uvek čekao u dućanu dok se ona ne pojavi, a ona je izlazila uvek u isto vreme ne bi li ga videla.
Pesma "Ako hoćeš“, posvećena je Anki, i to je bio Šantićev način da joj izjavi ljubavu pet stihova:
"Ako hoćeš da ti pjevam
Onu tihu nojcu milu,
Razvij tvoju gustu kosu
Mirisavu meku svilu!"
Pesmu mu je istog dana vratila i sa ozbiljnim izrazom lica se okrenula i pošla niz ulicu. Potom se okrenula i kroz osmeh mu doviknula: "A što se tiče onog ako hoćeš – hoću”.
Međutim, mala mostarska sredina nije prihvatala ljubav između Srbina i Hrvatice. Šantić i njegova majka su se dugo svađali zbog njegove ljubavi prema Anki, dok ga jednog dana nije dovela ispred ikone Svetog Nikole i zaklela da će ih oboje ubiti ukoliko je dovede u kuću. Okolnosti, stroge norme življenja i majčina kletva, naterali su Šantića da ostavi Anku.
Ona se naredne godine udala, a Šantić je, kako kažu, gledao svatove sa prozora i plakao.
Nakon Anke, Šantić nije pronašao drugu ljubav i do kraja života ostaje sam. Nikada se nije oženio, a 1924. godine, umire od tuberkuloze. Njegov jedini testamnet bila je poezija, piše ekspres.net.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Razonoda
Komentari (0)