Prošlo je 88 GODINA OD SMRTI PSA HAČIKA: Istinita priča koja topi srce, uči nas šta je ljubav i odanost

alo.rs/djole.dog

Razonoda

17.05.2023

16:10

Hačiko, kog mnogi zovu najverniji pas na svetu 10 godina je svakog dana čekao na stanici svog preminulog gospodara.

Prošlo je 88 GODINA OD SMRTI PSA HAČIKA: Istinita priča koja topi srce, uči nas šta je ljubav i odanost — Foto: Promo/Foto: Wikipedia

prethodna vest

SA 16 GODINA NA LUTRIJI JE DOBILA DVA MILIONA Danas ima 35 godine, bez dinara je, a prošla je kroz pakao

15:38

sledeća vest

NAJTAČNIJI INDIJSKI HOROSKOP ZA DECEMBAR Za dva znaka uspeh je zagarantovan, a evo ko u novu godinu ulazi zaljubljen do ušiju

12:46

Razonoda 0

On je uginuo nakon što je svakog dana na železničkoj stanici 10 godina sedeo i čekao, nadajući se da će ugledati svog vlasnika kako izlazi iz voza, piše Djole dog.

Njegova priča je postala vanvremenska - metafora za beskrajnu ljubav, odanost i veliko prijateljstvo, a o njemu su mnogi pisali knjige, priče, članke. Bio je inspiracija i za film „Hači: priča o psu“ (2009), u kome je glavnu ulogu igrao Ričard Gir.

Hačiko je bio akita rođena u Japanu 1923. godine, koju je godinu dana kasnije udomio profesor Hidesaburo Ueno. Ueno je baš želeo akitu i dugo je tražio štene, jer su bile retke. U pronalaženju mu je pomogao njegov učenik Hirokiči Saito, koji je istražio čistokrvne akite kojih je tada bilo u Japanu svega tridesetak. Između šteneta Hačiko i profesora se odmah stvorila neverovatna veza i oni su od prvog dana postali nerazdvojni.

Ueno je radio na Tokijskom univerzitetu i bio profesor agrikulture. Svakog dana je do posla i nazad išao vozom. Njegov najbolji prijatelj Hačiko bi ga uvek ispratio i strpljivo čekao da se vrati.

To je trajalo gotovo dve godine, sve do 21. maja 1925. godine, kada je Hačiko, kao i uobičajeno, sedeo i čekao profesora da izađe iz voza. Ali njegovog čoveka nije bilo.

Nažalost, profesor je preminuo tokom predavanja na fakultetu. Uenova udovica nije mogla da se adekvatno brine o profesorovom psu, pa je on prešao da živi kod baštovana koga je već poznavao, gde je uživao u ljubavi nove porodice.

Međutim, niko nije očekivao da će Hačiko svejedno da nastavi da ide na stanicu… On je svako jutro u isto vreme išao i ispraćao voz kojim je profesor išao na fakultet i svakog dana u isto vreme dočekivao voz kojim se profesor vraćao. I uvek je sedeo na istom mestu.

Godinama kasnije ljudi su pričali o njemu, posećivali ga na stanici i dolazili samo da ga vide. A on je samo gledao u vozove i ljude koji iz njega izlaze… Bivši profesorov učenik koji je znao da Hačiko i dalje svakog dana čeka profesora, napisao je novinski članak i objavio ga 1932. On je obišao ceo svet i Hačiku doneo planetarnu slavu.

Tri godine kasnije, 8. marta 1935. godine, veličanstveni i neverovatni pas je uginuo, a njegov pepeo je položen pored profesorovog tela na groblju Aovama. Pronađen je na ulici, a autopsijom je utvrđeno je da je bolovao od raka zbog čega je i uginuo. Imao je 11 godina.

Po ovom neverovatnom psu i njegovoj inspirativnoj i istinitoj priči koja topi i slama srce u isto vreme nazvana je železnička stanica koju je svakodnevno posećivao, a na mestu gde je sedeo postavljena je njegova statua. On je postao nacionalni simbol Japana, ali i celog sveta - simbol ljubavi i odanosti.

Hačiko je uginuo, ali njegova priča nikad neće umreti i inspirisaće još mnoge generacije.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI