ZABORAVLJENE NARODNE UMOTVORINE Dela srpskih umova koji su na osnovu svakodnevnog života pravili kratke i mudre izreke
Srpsko stvaralaštvo bilo je uvek jedno od nadahnjujućih.
Neke izreke i danas rado koristimo, ne znajući ni kada su nastale i kako, ali su pisanim tragom zabeležene kao blistavi odgovori na mnoge naizgled trivijalne i obične stvari u životu.
Neke od najpoznatijih srpskih izreka su:
Vuk dlaku menja, ali ćud nikada
Ko drugome jamu kopa sam u nju upada
Bez muke nema nauke
Ko čeka taj i dočeka
Ćutanje je zlato
Ko rano rani dve sreće grabi
Strpljen – Spašen
Nema hleba bez motike
Što je brzo to je kuso
Bolje vrabac u ruci, nego golub na grani
Ko peva zlo ne misli
Svaka ptica svome jatu leti
Sličan se sličnom raduje
Bolje ikada, nego nikada
Bez alata nema zanata
Gvožđe se kuje dok je vruće
Čega se mudar stidi, toga se lud ponosi
Uzdaj se u se i u svoje kljuse
Niko se nije naučen rodio
Sto ljudi, sto ćudi
Dobar glas daleko se čuje, loš još dalje
Sit gladnom ne veruje
Mi o vuku, a vuk na vrata
Onome ko ume da čeka, s vremenom sve dolazi
Dva puta meri, jednom seci
Kada nema mačke, miševi kolo vode
Ko se čuva i Bog ga čuva
Vreme leči sve
Oteto – prokleto
Lako je plitku vodu zamutiti i budalu naljutiti
Daleko od očiju, daleko od srca
Ispeci pa reci
Jedna lasta ne čini proleće
Ko pita ne skita
Um caruje, a snaga klade valja
Ne laje kera radi sela, nego radi sebe
Ko se na mleko opeče, i na jogurt duva
Tvrd je orah voćka čudnovata, ne slomi ga, al’ zube polomi
Svaki ciga svoga konja hvali
Tiha voda breg roni
S kim si takav si
Dok je raje i muka, biće i hajduka
Ljubav je lepa, ali slepa
Dva loša ubiše Miloša
Gde je sila gospodar, tu je pravda sluga
Ako mi ne možeš pomoći, nemoj mi ni odmagati
Srpske umotvorine su dela srpskih umova koji su na osnovu svakodnevnog života pravili kratke i mudre izreke.
Često bi ove izreke bile zaboravljene i danas ne bi mogli da se u svakodnevnom govoru služimo njime ili razmišljamo o njihovoj suštini da nije bilo zapisa sakupljača ovih kratkih misli.
Za najznačajnijeg sakupljača od svih, izdvaja se Vuk Stefanović Karadžić koji je sakupljao po narodu umotvorine, a potom ih 1821. godine zajedno objavio u zbirci pod nazivom „Narodne srpske umotvorine“.
Za glavni motiv zapisa narodnih umotovina bio je zaustav zaborava nad njima, što se svakako pokazalo kao tačno jer od srpskih umova jedina veća radost je njihova svakodnevna upotreba u tom istom narodu.
BONUS VIDEO:
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)