šimpanza i dečak
Foto: Printscreen/www.youtube.com/ YEAR OF OUR LORD

Njegov cilj bio je da istraži uticaj okruženja na razvoj i ponašanje čoveka, ali i da utvrdi da li je moguće odgajati životinju na isti način kao i dete.

Kelog je odlučio da zajedno podiže svog sina Donalda i desetomesečnu šimpanzu Gua, dovedenu iz istraživačkog centra Univerziteta Jejl.

Obojica su bila obučena u istu odeću, koristila iste igračke i prolazila kroz iste metode učenja i interakcije.

Prvi rezultati su bili šokantni – šimpanza je u određenim aspektima razvoja prestigla dete. Brzo je naučila da koristi kašiku i šolju, pokazivala je emocije kroz zagrljaje i poljupce i razumela oko 50 komandi.

Međutim, u ključnim kognitivnim zadacima, poput učenja govora i apstraktnog mišljenja, pokazale su se jasne razlike.

Nakon devet meseci, Kelog je iznenada prekinuo eksperiment.

Razlog? Donald je počeo da oponaša ponašanje šimpanze – puzao je umesto da hoda, imitirao njene glasove i pokazivao znake usporenog razvoja govora.

Ovaj obrt doveo je do zaključka da čovek može poprimiti karakteristike životinje brže nego što bi životinja mogla da razvije ljudske sposobnosti.

Gua je vraćena u istraživački centar, gde je ubrzo preminula, dok je Donald kasnije u životu patio od psiholoških problema i, prema nekim izvorima, tragično preminuo u 42. godini.

Ovaj eksperiment ostavio je trajne posledice u oblasti psihologije razvoja, ali je i pokrenuo ozbiljna etička pitanja:

  •  Da li je ispravno koristiti dete u eksperimentima koji mogu imati dugoročne posledice na njegov razvoj?
  •  Šta se dešava kada životinja prođe proces socijalizacije, a potom bude naglo izmeštena iz okruženja?
  •  Gde treba povući liniju između naučne radoznalosti i etičke odgovornosti?

Kelogov eksperiment ostaje jedna od najkontroverznijih studija u psihologiji, a njegova priča i danas intrigira istraživače i ljubitelje nauke širom sveta.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)