Arktički arhipelag Svalbard, koji je decenijama važio za simbol međunarodne saradnje, nauke i otvorenosti, sve brže se pretvara u novo geopolitičko žarište. Smešten daleko na severu, između Norveške i Severnog pola, Svalbard formalno pripada Norveškoj, ali se njime upravlja po posebnom međunarodnom ugovoru iz 1920. godine.

Taj ugovor omogućava državljanima gotovo 50 zemalja da na arhipelagu borave i rade bez vize, što je Svalbard godinama činilo jedinstvenim mestom na svetu. U istraživačkim stanicama zajedno su radili evropski, ruski i kineski naučnici, dok je Longjerbjen izrastao u multikulturnu zajednicu sa više od 2.500 stanovnika.

Međutim, kako se globalni odnosi zaoštravaju, a interesovanje za Arktik raste, mirna slika Svalbarda počinje naglo da bledi.

Norveška pooštrava kontrolu

Norveška je poslednjih godina počela znatno odlučnije da ističe svoj suverenitet nad arhipelagom. Uvedene su mere koje ranije nisu postojale:

  • stranci više nemaju pravo glasa ako prethodno nisu živeli u kontinentalnom delu Norveške

  • blokirana je prodaja zemljišta stranim kupcima

  • pojačan je nadzor nad naučnim i istraživačkim aktivnostima

Posebno osetljivo pitanje postalo je morsko dno oko Svalbarda, za koje se veruje da krije značajne rezerve retkih zemnih metala – ključnih za energetsku tranziciju, baterije i visoke tehnologije.

Norveški zvaničnici poručuju da je Svalbard predugo doživljavan kao „slobodna zona“, i da je vreme da se jasno stavi do znanja da je reč o norveškoj teritoriji.

Međunarodne tenzije i optužbe

Ovakvi potezi izazvali su burne reakcije. Rusija tvrdi da Norveška nema „bezuslovni suverenitet“ nad Svalbardom, dok su Evropska unija i Island upozorili da nova tumačenja prelaze okvire Svalbardskog ugovora.

Istovremeno, američki zvaničnici izražavaju zabrinutost zbog kineskih naučnih aktivnosti na Arktiku, tvrdeći da one mogu imati i vojnu ili obaveštajnu namenu, što Kina odbacuje kao politički motivisane optužbe.

Zanimljivo je da je dodatnu pažnju svetske javnosti Arktiku privukla i ranija izjava Donalda Trampa o mogućem preuzimanju Grenlanda, čime je region praktično postao nova velika tabla za nadmetanje sila.

Zašto je Svalbard strateški toliko važan?

1. Topljenje leda otvara nove puteve

Zbog klimatskih promena, arktički led se topi brže nego ikada. Time se otvaraju nove pomorske rute između Evrope i Azije, koje mogu skratiti trgovačke puteve i do 40%. Svalbard se nalazi gotovo direktno uz jednu od budućih glavnih arktičkih linija.

2. Ogromni energetski resursi

Procene pokazuju da Arktik krije oko 13% neotkrivenih svetskih rezervi nafte i čak 30% prirodnog gasa. Iako je eksploatacija trenutno ograničena, kontrola teritorije znači i kontrolu budućnosti.

3. „Oči i uši“ planete

Svalbard je jedno od najboljih mesta na svetu za prijem satelitskih podataka iz polarnih orbita. Kontrola nad ovim arhipelagom omogućava praćenje:

  • raketnih lansiranja

  • vojnih kretanja

  • brodskih ruta

  • klimatskih promena

4. Rusko prisustvo

Rusija i dalje ima aktivnu zajednicu u mestu Barencburg, sa sopstvenom infrastrukturom. Zapadni analitičari upozoravaju da se civilna infrastruktura u kriznim vremenima može brzo pretvoriti u logističku ili obaveštajnu bazu.

5. Ugovor koji nikada nije testiran

Svalbardski ugovor je potpisan u svetu bez satelita, bez NATO-a i bez globalne borbe za energente. Pravnici danas ističu da ne postoji presedan kako bi se on primenjivao u ozbiljnoj međunarodnoj krizi.

Strah i nesigurnost među stanovnicima

Promene se već osećaju u svakodnevnom životu. Dugogodišnji strani stanovnici sve češće izražavaju zabrinutost za svoju budućnost, dok norveške vlasti poručuju da nemaju izbora.

„Norveška se nalazi u najozbiljnijoj bezbednosnoj situaciji od 1945. godine“, poručuju zvaničnici, naglašavajući da je Arktik postao pitanje nacionalne i globalne bezbednosti.