Kozirjevljeva ogledala, malo poznati izum dvadesetog veka, mogu se nazvati nekom vrstom vremeplova, pokušaja da se prodre u prošlost ili budućnost

Foto: Shutterstock

Efekti koji se dobijaju pri ekranizaciji prostora pomoću ogledala još nisu izučeni i objašnjeni, međutim, odavno je poznato gatanje pomoću dva ogledala kada se obrazuje ogledalni koridor. Ali danas nećemo govoriti o gatanju (uzgred, ono je opasno), već o čudnim konstrukcijama koje menjaju  vreme - Kozirjevljevim ogledalima.

Šta su Kozirjevljeva ogledala?

Ove konstrukcije uslovno se zovu ogledalima. To su uglavnom aluminijumske konstrukcije, izrađene u obliku spirale, koje prema tvrdnji naučnika, mogu da odražavaju fizičko vreme, a takođe mogu i da fokusiraju određene vidove zračenja, slično sočivima.

Najčešće korišćena konstrukcija, sa kojom je izvođen najveći broj eksperimenata je ogledalo od poliranog aluminijumskog lima, lim je uvrnut na poseban način - u obliku spirale u pola obrta u smeru kazaljke na satu. Unutar ove konstrukcije se nalazi stolica za dobrovoljca i specijalna aparatura. Na glavi dobrovoljca se stavlja "šlem", sličan metalnoj posudi sa senzorima.

Početkom devedesetih godina prošlog veka sprovodilo se dosta eksperimenata, naročito, su se sprovodili eksperimenti u vezi ektrasensorne percepcije. Rezultati eksperimenata nisu sasvim razumljivi. Na primer, dobrovoljci smešteni unutar ovih spirala, osećali su razne abnormalne senzacije kao "izlazak iz tela", telekinezu, telepatiju, prenos misli na daljinu ... Sve ovo je detaljno zabeleženo u istraživačkim protokolima. Jedan od ciljeva je bio da se prouče ljudske sposobnosti za vidovitosti i treniranje sposobnosti za predviđanje budućnosti, i mogućnosti da se vide događaji u prošlosti.

Ove sposobnosti, prema podacima istraživanja, naglo su se povećavale unutar "prostorije" zbog zakrivljenih metalnih "ogledala". Prema Kozirjevljenoj teoriji, unutra ovog ogledala vreme menja svoju gustinu, što prouzrokuje povećanje ektrasenzorne percepcije. Zanimljive priče su ispričali oni koji su boravili u ogledalnoj prostoriji nekoliko sati. Oni su počeli da se osećaju kao direktni učesnici istorijskih događaja o kojima su čitali u školskim udžbenicima.

Direktno ispred njih odvijali su se ovi ili drugi događaji, poznate i nepoznate radnje i likovi. Sve su to gledali kao na velikom ekranu. Još uvek je misterija kako se sve ovo dešava. Mehanizam dejstva Kozirjevljevih ogledala na čovječiju svest i vreme još uvek nije poznat, tek je počeo da se izučava. Teško je reći da li se ispitanik prenosi u vreme ili se ti događaji transliraju pred njim u sadašnjosti.

Eksperimenti su prekinuti, pošto su otkrivene neke opasnosti za njihov produžetak. Ali kad tad će biti nastavljeni i moći ćemo saznati sve tajne, koje čuvaju Kozirjevljeva ogledala. A možda će biti konstruisan i prvi vremeplov za putovanje u prošlost ili budućnost, kao u filmovima naučne fantastike. Uostalom, mnogo toga što se ranije smatralo naučnom fantastikom postala je naša svakodnevnica.

Uzgred, poznati lekar i istraživač Ernest Muldašev koji je mnogo puta učestvovao u naučnim ekspedicijama na Tibetu, rekao je da su u poređenju sa piramidama u Egiptu i Meksiku, tibetanske piramide mnogo veće i većina njih se sjedinjuje sa konkavnim kamenim konstrukcijama koje su metaforički nazvane "ogledalima" . Ova tibetska "ogledala" nepoznatog porekla imaju sličnost sa " Kozijevljevim ogledalima ".

Kozirjev je tvrdio da je vreme energija, koja ima sposobnost da se koncentriše, sažima ili rasteže. U eksperimentima sprovedenim pomoću ove konstrukcije, bio je postignut fenomen sažimanja vremena.

Tibetanska "ogledala"

Zbog toga možemo pretpostaviti da kamena ogledala na Tibetu imaju sposobnost da sažimaju vreme. A pošto su ogromne veličine, i vreme se tamo sažima u velikom stepenu. Naime tim dejstvom može se objasniti čudan događaj koji se desio četvorici alpinista koji su boravili u reonu jednom od ovih ogledala. Za samo godinu dana nakon ekspedicije oni su ostarili i umrli. A možda zbog istog tog razloga lame izričito preporučuju da se ne odstupa od "svete maršute" a dolina, koja se nalazi ispred kamenih ogledala, zove se "dolina smrti".

Vreme je jedan od najneobjašnjivijih pojmova u filozofiji i fizici. Moguće da će nas dalje istraživanje fenomena Kozirjevljevih ogledala približiti poimanju vremena.

Nikolaj Aleksandrovič Kozirjev, astronom i astrofizičar, rodjen je 2.septembra 1908. god u Sankt Petersburgu. Otac – rudarski inženjer Aleksandar Andrianovič Kozirjev, plemić. Majka – Julija Nikolajevna, potiče iz stare trgovačke porodice. Od 1928. godine radi u glavnoj astronomskoj opservatoriji SSSR-a u Pulkovu. Tokom 1934. objavio je u “Monthly Notices” mesečnom listu engleskog Kraljevskog astronomskog društva,” Teoriju proširene fotosfere zvezda”, koja se danas zove njegovim imenom.

Tesla i Kozirjev radili su na veoma sličnom istraživanju. Obojica su istraživali suptilne energije, neelektromagnetske i negravitacione.

 Smatra se da baš takve energije vladaju u zakrivljen nim ogledalima, utičući svojom energijom na ljudsku svest koju proširuju.

 Mnogi ljudi koji su boravili u ogledalu imali su vizije, neobjašnjive slike ili iskustva koja u svom životu nisu doživeli. Većina se nakon boravka oseća stabilno, staloženo, smireno i u saglasju sa univerzumom ili Bogom, u zavisnosti da li su vernici.

Kozirjevljevo ogledalo je u Rusiji patentirano za korekciju psihičkih stanja pošto je uočeno da posle boravka u njemu dolazi do snažnog psihičkog pražnjenja.

U Kozirjevljevom ogledalu pravilo je da se boravi 40 minuta, kada se posvećujete mislima i energiji koju osećate kako struji oko vas i u vama. Ostavlja potpuno različite efekte. Dok jedni tvrde da je ono u mogućnosti da menja svest, da kreira percepciju, da pojačava mentalne i paranormalne sposobnosti, drugi dokumentuju da se osećaju bolje psihički i fizički.

 Lepši pol, opet, ne propušta priliku da naglasi kako spiralna ogledala imaju efekat i da zaustave starenje.

Srpsko Kozirjevljevo ogledalo napravio je inženjer Goran Marajanović, na osnovu ozvaničenih projekata koji se koriste u Rusiji. Ima spiralnu formu sa precizno definisanim parametrima, od aluminijumskog lima je i ima 2 procenta mangana.

 – Ogledalo je zapravo aparat koji harmonizuje suptilne energetske tokove – objašnjava inženjer Marjanović.- To je energija koju istočni narodi nazivaku či ili ki, to je prana ili, kako je naš Tesla nazivao, luminoferozni eter. Moderna nauka to naziva – torzičnim poljima i ona su uhvatljiva.

Takvo jedno mistično ogledalo u kojima se dešavaju neobične stvari, postavljeno je u Međunarodnom centru za istraživanje nasleđa Nikole Tesle, u Beogradu.

Još zanimljivosti možete pročitati OVDE!

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI