Božićni običaji u srpskoj tradiciji duboko su ukorenjeni u veri, porodici i poštovanju predaka, a među njima posebno mesto zauzima badnjak. On nije samo drvo koje se unosi u dom, već snažan simbol zajedništva, obnove, topline i duhovne povezanosti porodice.

Badnjak je najčešće mlado hrastovo ili cerovo drvo, dok se u pojedinim krajevima koriste jela ili bor. Na Badnji dan, rano ujutru, domaćin odlazi da iseče badnjak i donosi ga pred kuću. Po starom običaju, badnjak se ne unosi u dom tokom dana, već stoji napolju, uspravno oslonjen uz kuću, sve do Badnje večeri.

Na Badnje veče, zajedno sa slamom i pečenicom, badnjak se svečano unosi u kuću, simbolično donoseći toplinu, svetlost i blagoslov domaćinstvu. Nekada je svaka porodica sama sekla svoj badnjak, dok se danas on često kupuje na pijacama ili u prodavnicama. Ipak, i tada bi trebalo poštovati osnovna pravila tradicije, koja se danas, iz neznanja ili žurbe, često krše.

Kako se po običaju seče badnjak

Pre izlaska sunca, domaćin, često u pratnji sinova ili unuka, odlazi u šumu. Bira se mlado, pravo drvo, najčešće cer ili hrast, dovoljno lagano da se može poneti na ramenu.

Kada pronađe odgovarajuće drvo, domaćin se okrene ka istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju krsnu slavu i praznik koji dolazi, pa tek onda zamahne sekirom. Badnjak se seče ukoso, sa istočne strane, i to, po narodnom verovanju, sa tri snažna udarca. Ako se ne odvoji, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem. Taj odlomljeni deo u nekim krajevima zove se „brada“ i smatra se poželjnim da svaki badnjak ima svoju.

Važno je da badnjak padne pravo na zemlju, bez zadržavanja o druga stabla. Iverje od badnjaka se čuva i stavlja među karlice, jer se verovalo da će tako kajmak biti gušći i rodniji.

Po dolasku kući, badnjak se postavlja pored ulaznih vrata i tu ostaje sve do večeri. Unošenje badnjaka u dom pre Badnje večeri smatra se kršenjem običaja.

Šta badnjak simbolizuje

Badnjak predstavlja drvo koje su, prema predanju, pastiri doneli u pećinu kako bi zagrejali novorođenog Isusa Hrista. Ujedno, on je i simbol drveta Časnog krsta, nagoveštaj Hristove žrtve, spasenja i večnog života.

Zato se badnjak ne seče i ne unosi tek reda radi. To je čin vere, poštovanja tradicije i tihe poruke da se Božić dočekuje s pažnjom, smirenjem i sećanjem na pretke.