VESTMINSTERSKA OPATIJA Tu je sahranjena princeza Dajana

Hram je gradio kralj Edvard između 1045. i 1050. godine. Crkva je osvećena 28. decembra 1065. neposredno pre Edvardove sahrane i krunisanja kralja Harolda Drugog.  Opatija je obnavljana I dograđivana nekoliko puta tokom svoje istorije – od 1245 do 1517 godine dodati su brojni gotski detalji a tokom 18. veka izgrađene su dve glavne kule. Godine 1539 godine gubi se funkcija benediktanskog samostana i crkva prelazi u ruke tadađnjeg kralja Engleske Henrija Osmog. Godine 1540 samostan je dobio status katedrale što ju je zaštitilo od daljeg propadanja. Inače za vreme vladavine Henrija Osmog mnoge crkve i manastiri su u potpunosti propali, jer kralj jednostavno nije mario za njih. Ovo je bio čest scenario u Engleskoj i Irskoj.

Sudbinska stolica

Godine 1066, nakon krunisanja Vilijama Osvajača u Vestminsterkoj opatiji, ova crkva je dobila novi smisao i značaj – svi kraljevi su se nadalje ovde krunisali. Kada je u 19. veku kralj Edvard Prvi naručio izradu hrasotve stolice od „sudbinskog kamena” (crveni peščani kamen koji se vekovima koristio na škotskim krunisanjima), svi naslednici prestola posle Edvarda Prvog su koristili ovaj srednjovekovni presto. Kralj Henri Treći naredio je 1245. preuređenjne crkve u gotičkom stilu u čast i kao svetište pokojnog kralja Edvarda III i kao svoju vlastitu grobnicu. Rad na preuređenju trajao je od 1245. pa sve do 1517. i dovršena je za vreme vlasti kralja Ričarda Drugog.

Oštećenja

Tokom četrdesetih godina 17. veka crkva je doživela velika oštećenja koja su počinili puritanci, ali zaštićena je ponovo za vreme Olivera Korvela koji je tamo sahranjen 1658, da bi 1661. bio iskopan i obešen na vešala. Dva zapadna tornja opatije izgrađena su između 1722. i 1745. Nacrt za njih napravio je Nikolas Havksmor. Izgrađeni su u gotmčkom stilu. Sledeće preuređenje odvijalo se u 19. veku pod vodstvom ser Džordža Žilberta Skota. Do 19. veka Vestminsterska opatija je bila treća najbolja škola u Engleskoj, uz Oksford i Kembridž. Baš tu je prevedena trećina Starog zaveta i druga polovina Biblije kralja Džejmsa. Takođe, u opatiji je sastavljena čuvena Novoengleska biblija.  

Interesantno je spomenuti da se ovde proslavlja i rođendan kraljice Elizabete ali i mesto na kom se održala sahrana princeze Dijane. Spoljna fasada opatije je impresivna i predstavlja jedan od najboljih primera srednjovekovne arhitekture Londona. Godine 1987. Vestminsterska opatija je uvrštena na UNESKOV popis svetske baštine

Legenda o ribaru Oldriču

Postoji legenda o tome kako se ova opatija pojavila. Priča se da je u 7. veku preko mosta prošao ribar po imenu Oldrič i preko reke ugledao lik zaštitnika svih ribara, Svetog Petra. Kasnije je baš na ovom mestu osnovana crkva koja je nazvana West Minster - zapadna manastirska crkva. Pragmatičniji veruju da je ta priča izmišljena jer su u to vreme ribari za ulovljene losose morali da plaćaju porez opatiji, pa je legenda smišljena da bi se taj namet opravdao.

Toranj i ruske ikone

Turisti se uglavnom dive najvećoj kuli Vestminsterske opatije, Tornju kraljice Viktorije, visokom 102 metra. Ono što je kod njega zanimljivo je njegova namena: uprkos spoljašnjoj impresivnosti, kula je podignuta samo da bi se u nju smestila bezbrojna arhiva dokumenata engleskog parlamenta. U crkvi se nalaze i dve ikone ruskog porekla iz 19. veka. Njihov autor je bio ikonopisac Sergej Fedorov, i one krase glavnu prostoriju Vestminsterske opatije.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI