HRAM MUDROSTI BOŽJE Remek-delo arhitekture, nekada je bila pravoslavna patrijaršijska saborna crkva

Od vremena završetka gradnje 537. godine, pa sve do 1453. godine, kao najveća hrišćanska crkva Vizantijskog carstva služila je kao pravoslavna saborna crkva i sedište Vaseljenskog patrijarha, izuzev u periodu između 1204. i 1261. godine, kada je pretvorena u rimokatoličku crkvu za vreme Latinskog carstva, nakon prvog pada Carigrada. Godine 1453. nakon drugog pada Carigrada, kada je Osmansko carstvo osvojilo Vizantiju, Aja Sofija je pretvorena u džamiju. Nakon pada Osmanskog carstva i uspostavljanja Republike Turske, pretvorena je u muzej 1. februara 1935. godine. U julu 2020. godine, turski Državni savet poništio je odluku Mustafe Kemala Ataturka iz 1934. godine kojom je Aja Sofija postala muzej, kako bi ponovo bila pretvorena u džamiju. Svečano je otvorena kao džamija 24. jula 2020. godine, kada je održana prva molitva, kojoj je prisustvovao i predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan. Iako se ponekad naziva Svetom Sofijom (zbog mišljenja da joj je ime dato po Sofiji mučenici), reč „sophia“ je fonetsko spelovanje na latinskom grčke reči za mudrost. Njeno puno ime na grčkom je Hram Svete mudrosti Božje.

Izgradio ju je istočnorimski cara Justinijan I, između 532. i 537. godine, za državnu crkvu Rimskog carstva, bila je građevina s najvećim unutrašnjim prostorom na svetu i među prvima koja je imala potpuno viseću kupolu; takođe, bila je treća crkva Svete mudrosti na tom mestu, nakon što su prethodne dve uništene u nemirima tokom ustanka Nika. Smatra se oličenjem vizantijske arhitekture, za koju se kaže da je promenila istoriju arhitekture. Kao sedište Vaseljenskog patrijarha, ostala je najveća crkva na svetu skoro hiljadu godina, sve dok nije izgrađena Seviljska katedrala 1520. godine.

Arhitektura

Počevši od kasne vizantijske arhitekture, Aja Sofija je postala paradigmatski oblik pravoslavne crkve a na njen arhitektonski stil ugledale su se osmanske džamije hiljadu godina kasnije. Za nju se smatra da zauzima jedinstvenu poziciju u hrišćanskom svetu, kao arhitektonska i kulturna ikona vizantijske i pravoslavne civilizacije.

Skoro kvadratne osnove, podeljena je stubovima na tri broda na kojima su široke galerije. Prostor pod kupolom ostavlja utisak ogromnog suncobrana sa 40 radijalnih lukova i 40 prozora pri dnu kroz koje prolazi svetlost i svod čini vazdušastim i lakim. Glavna tekovina vizantijske arhitekture je sistem prelaženja iz kvadratne osnove na kojoj počiva zgrada u kružnu osnovu na kojoj počiva kupola kojom se zgrada kruniše. Stubovi su izgrađeni od mermera iz Mramornog mora, Nikeje i Južne Afrike. Četiri ogromna stuba nose kupolu prečnika 32 metra na visini od 55 metara. Unutrašnjost crkve je ogromna, 70 x 75 metara. Na izgradnji Aja Sofije je radilo preko 10.000 radnika pet godina. 

Istorija

Kao verski i duhovni centar pravoslavne crkve skoro hiljadu godina, bila je posvećena Svetoj Premudrosti, Logosu, jednom od tri lica Svetog trojstva, koji se slavi 25. decembra / 13. januara, kao sećanje na ovaploćenje Boga Logosa u Hristu. U Aja Sofiji je Humbert od Silva Kandide, izaslanik pape Lava Devetog, zvanično izopštio patrijarha Mihaila Kerularija 1054. godine, što je čin koji se smatra početkom velikog raskola u hrišćanskoj crkvi na zapadnu i istočnu. Godine 1204. nakon Četvrtog krstaškog rata i pada Carigrada, pretvorena je u katoličku katedralu pod Latinskim carstvom, a nakon obnove Vizantijskog carstva 1261. godine vraćena je pravoslavnoj crkvi.

Nakon pada Carigrada pod Osmansko carstvo 1453. godine, osmanski sultan Mehmed Drugi Osvajač pretvorio ju je u džamiju i postala je glavna džamija u Istanbulu do izgradnje Sultan Ahmedove džamije 1616. godine. Nakon pretvaranja u džamiju, uklonjena su zvona, oltar, ikonostas, amvon i krstionica, a ikonografija, poput mozaičkih prikaza Isusa, Bogorodice, hrišćanskih svetaca i anđela, uklonjena je ili malterisana. Islamski arhitektonski dodaci uključivali su četiri minareta, minber i mihrab. Vizantijska arhitektura Aja Sofije poslužila je kao inspiracija za mnoge druge verske objekte, uključujući Crkvu Svete Sofije u Solunu, crkvu Bogorodice Stovratne, Hram Svetog Save, Prinčevu džamiju, Sulejmanovu džamiju, Rustem-pašinu džamiju i Ali-pašin kompleks. Patrijaršija se preselila u Crkvu Svetih apostola, koja je postala gradska saborna crkva.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI