SRCE TURSKOG CARSTVA Zdanje koje je gotovo pola veka bilo glavna rezidencija osmanskih sultana

Ova palata je bila glavna rezidencija sve do 1856. godine, kada je sultan Abdulmedžid Prvi naredio da glavna rezidencija bude palata Dolmabahče. Iz Topkapi palate vođeni su svi državni poslovi. Ova palata je bila samo srce Osmanskog carstva. Tu se, takođe, nalazio i sultanov harem. Ova palata je izuzetno raskošno ukrašena s velikim količinama zlata.

Palata je tada bila mesto održavanja mnogih istorijskih državnih događaja i kraljevskih zabava, a danas je muzej koji ima veliku i vrednu kolekciju spomenika i umetnina, poput ogrtača i mača proroka Muhameda. Danas Topkapi palata predstavlja jednu od glavnih turističkih atrakcija Istanbula. Godine 1985, Palata Topkapi je zajedno s ostalim spomenicima istorijskog jezgra Istanbula stavljena na listu svetskih baština i pod zaštitom je Uneska kao najbolji primer kompleksa palate iz osmanskog perioda.

Izgradnja Palate Topkapi započela je 1459. godine po naredbi sultana Mehmeda Drugog Osvajača, sa ciljem da se napravi vizantijski Konstantinopolj. Ime mu na turskom u bukvalnom prevodu znači Palata topovske kapije, jer je izgrađena na mestu gradskih vrata Konstantinopolja koja su uništena turskim topovima.

Na vrhuncu moći Osmanskog carstva palata je predstavljala grad u malom i u njoj je živelo oko 4.000 ljudi odjednom i pokrivala je veće područje uz obalu nego danas, oko 700.000 kvadratnih metara. Kompleks se širio vekovima, obično u obnovama nakon katastrofa kao što su zemljotres 1509. i požar 1665. godine. Krajem 17. veka palata gubi svoj značaj jer sultani više vremena provode u svojoj novoj palati na Bosforu.

Na kraju je sultan Abdulmedžid Prvi premestio dvor u novoizgrađenu palatu u stilu evropske kulture, Dolmabahče. No, ipak su neke funkcije, poput carske riznice, knjižnice, džamije i kovačnice novca, zadržane u Topkapi saraju.

Nakon propasti Osmanskog carstva 1921. godine, Palata Topkapi je državnim dekretom 1924. godine pretvorena u Carski muzej pod upravom Ministarstva kulture i turizma.

Palata je kompleks koji čini palata s četiri glavna dvorišta, poput odvojenih domaćinstava (Aulus) sa stotinama prostorija i mnogo manjih građevina na površini od 592.600 kvadrata. U njoj se nalaze džamije, bolnica, pekare, kovačnica i još mnogo toga. Samo najvažnije prostorije su otvorene za javnost, a ostatak strogo čuvaju predstavnici ministarstva unutrašnjih poslova i oružane snage turske vojske.

Carska vrata vode do prvog dvorišta u kojem su bili uredi i uprava. U drugo dvorište su vodila Vrata pozdrava, gde su se nalazile carska većnica i riznica. Vrata čednosti su vodila u treće dvorište u kojemu je bio harem i unutrašnje privatne prostorije sultana, poput privatne škole. U četvrtom dvorištu koje poput terase gleda na Bosfor bile su privatne prostorije i građevine za dnevni boravak sultana.

Osim što je palata izvanredan primer osmanske arhitekture, u njoj se nalaze i vredni primerci carskog nameštaja, porcelana, odeće, oružja, iluminiranih rukopisa, kaligrafski spisi i freske, kao i izložbe nakita i drugih vrednosti iz osmanske riznice.

Najzanimljiviji deo palate, onaj koji privlači sve turiste je svakako harem. Za posetu haremu je potrebna posebna karta. U harem se ulazi kroz Vrata čednosti, koja mnogi zovu i Vratima raja. Ovde nisu samo bile privatne prostorije sultana i harem, već i privatna škola u kojoj su se školovala sultanova deca. Inače reč „hurem“ u doslovnom prevodu znači „zabranjeno” ili „privatno”. U haremu je u sultanska vremena umelo da bude i 300 konkubina, a sultani su zvanično imali pravo i na četiri zakonite žene.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI