KO JE UKRAO MOZAK DŽONA F. KENEDIJA? Misterija koja traje već 6 decenija

Ko je ukrao mozak Džona F. Kenedija? Ovo je misterija koja traje od 1966. kada je, tri godine posle ubistva predsednika, otkriveno da je njegov mozak koji je izvađen tokom obdukcije i pohranjen u Nacionalni arhiv - nestao.

Teoretičari zavere dugo su sugerisali da bi nestali organ dokazao da u Kenedija nije pucano s leđa od strane Li Harvija Osvalda, već s prednje strane.

Druga teorija iznosi manje intrigantan razlog - Džejms Svonson, autor knjige o atentatu na Kenedija, sugeriše da je predsednikov mozak uzeo njegov mlađi brat Robert, "možda da bi prikrio činjenice o pravim razmerama bolesti predsednika Kenedija, ili da bi sakrio dokaze o lekovima koje je uzimao".

Međutim, Kenedi je samo jedan u nizu poznatih ljudi čiji su delovi tela nestali, bilo u dobre ili sumnjive svrhe.

Mozak dugo fascinira ljude, posebno one naučnike koji ga proučavaju želeći da proniknu u tajne inteligentnih, talentovanih i moćnih osoba. Posle smrti Alberta Ajnštajna 1955. godine, njegov mozak je uklonio i proučavao patolog Tomas Harvi. Veliki deo je seciran i postavljen na stotine slajdova, od kojih su mnogi izgubljeni. Moskovski institut za mozak prikupio je i proučavao mozgove mnogih istaknutih ruskih naučnika i mislilaca, a najpoznatiji je Lenjinov.

Lobanju kompozitora Jozefa Hajdna ukrala su iz njegovog groba dvojica muškaraca, motivisana svojim interesovanjem za frenologiju, a ona je na kraju pronašla put do Društva prijatelja muzike u Beču, više od 80 godina posle njegove smrti. Glava je vraćena među posmrtne ostatke 1954. godine.

Lobanja Jozefa Hajdna (1954)

Kada je Betoven umro nekoliko godina posle Hajdna, a interesovanje za frenologiju je i dalje cvetalo, bilo je sličnih zabrinutosti, a jedan grobar je tvrdio da mu je ponuđeno hiljadu florina da "odloži Betovenovu glavu na određeno mesto". Ipak, posmrtni ostaci kompozitora nisu ostali netaknuti - tokom obdukcije jedan lekar mu je odstranio kosti ušiju, kao i pramenove kose, a kada je njegovo telo ekshumirano 1800-ih, uzeti su mu delovi lobanje.

Ono što je poznato kao Mocartova lobanja - testovi koji bi to potvrdili bili su neuverljivi - čuva se od 1902. u fondaciji Mozarteum u Salcburgu. Sigurno je da nedostaje skelet čuvenog kompozitora, obzirom da je Mocart sahranjen u grobu koji je nekoliko godina posle njegove smrti 1791. otkopan i ponovo korišćen.

Mocartova lobanja

Ostaci Tomasa Pejna, političkog aktiviste i jednog od osnivača američke nacije, trebali su deset godina posle smrti da budu vraćeni u rodnu Englesku od strane novinara Vilijama Kobeta kako bi bili sahranjeni u impresivnoj grobnici, iako se to nikada nije dogodilo. Ljudi širom sveta su tvrdili da poseduju delove njegovih ostataka.

Smatra se da su delovi tela Napoleona Bonaparte takođe rasuti - navodno su njegovi unutrašnji organi čuvani u Londonu i uništeni tokom bombardovanja, ali se veruje da je njegov polni organ u vlasništvu ćerke Džona Latimera, urologa iz Nju Džersija (on je takođe bio doktor kog je porodica Kenedi dovela da pregleda dokaze autopsije) koji ga je kupio na aukciji 1977.

U nekim slučajevima ostaci se pojavljuju decenijama kasnije.

Godine 2009. otkrivena su dva Galileova prsta i jedan zub. Uzeti od strane obožavalaca kao svete relikvije, 95 godina posle smrti astronoma, poslednji put su viđeni 1905. godine pre nego što su otkriveni i doneti u Muzej istorije nauke u Firenci. Muzej, koji se danas zove Galileov muzej, već je bio dom još jednog astronomovog prsta.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI