OTVORENE TAJNE DEPEŠE O UBISTVU KENEDIJA: SAD objavile 1.500 dokumenata o atentatu, ali se akcenat ne stavlja na CIA?!

Objavljivanje tajnih depeša, internih dopisa i drugih dokumenata učinjeno je u roku koji je u oktobru odredio predsednik Džo Bajden i u skladu je sa saveznim aktom koji poziva na objavljivanje evidencije u posedu vlade. Očekuje se da će dodatni dokumenti biti objavljeni sledeće godine.

Kako navodi Radio slobodna Evropa, nije bilo neposrednih naznaka da zapisi sadrže nova otkrića koja bi mogla radikalno promeniti razumevanje javnosti o događajima oko atentata na Kenedija u Dalasu 22. novembra 1963. koga je ubio Li Harvi Osvald.

Sumnjive posete ambasadama

Novotvoreni dokumenti uključuju depeše i dopise CIA u kojima se govori o Osvaldovim ranije otkrivenim, ali nikad u potpunosti objašnjenim posetama sovjetskoj i kubanskoj ambasadi u Meksiko Citiju.

Jedna depeša CIA opisuje kako je Osvald telefonirao sovjetskoj ambasadi dok je bio u Meksiko Citiju da zatraži vizu za posetu Sovjetskom Savezu. Posetio je i kubansku ambasadu, očigledno zainteresovan za putnu vizu koja bi mu omogućila da poseti Kubu i tamo sačeka sovjetsku vizu.

Više od mesec dana pre atentata, 3. oktobra, vratio se u Sjedinjene Države preko prelaza na granici Teksasa.

U drugom memorandumu, datiranom dan nakon atentata, kaže se da je, prema presretnutom telefonskom pozivu u Meksiko Citi, Osvald komunicirao sa identifikovanim službenikom KGB-a dok je bio u sovjetskoj ambasadi tog septembra.

Komisija i CIA, nešto tu ne štima

Pošto je Kenedi ubijen, meksičke vlasti su uhapsile meksičku službenicu kubanske ambasade s kojom je Osvald komunicirao, a ona je rekla da se Osvald “predstavio kao komunista i obožavatelj Kastra", navodi se u depeši.

Komisija koju je vodio predsednik Vrhovnog suda Erl Voren je 1964. zaključila da je Osvald delovao sam, a druga kongresna istraga 1979. nije pronašla nikakve dokaze koji bi podržali teoriju da je CIA bila umešana.

BONUS VIDEO:

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI