HRAM POSVEĆEN BOGINJI ATINI Njegove skulpture ubrajaju se u najvažnija dela starogrčke umetnosti

 To je najznačajnija sačuvana građevina klasičnog stila, koja se smatra vrhuncem razvoja dorskog stila. Njegove dekorativne skulpture ubrajaju se u najvažnija dela starogrčke umetnosti. Partenon se smatra trajnim simbolom antičke Grčke i atinske demokratije, i spada u najveće svetske kulturne spomenike. Grčko ministarstvo kulture trentuno sprovodi projekat restauracije i rekonstrukcije.

Partenon je izgrađen umesto starijeg hrama posvećenog Atini, poznatog pod nazivom Pre-Partenon ili Stariji Partenon koji je uništen u invaziji Persijanaca iz 480. godine pne. Kao i većina grčkih hramova, Partenon je korišćen kao trezor, a jedno vreme je bio trezor Delskog saveza. U 6. veku Partenon je korišćen kao hrišćanska crkva posvećena Bogorodici. Nakon što su Turci osvojili Grčku, korišćen je kao džamija početkom druge polovine petnaestog veka, oko 1460. godine i u to vreme je imao i minaret.

Pred kraj sedamanestog veka, 28. septembra 1687. godine, tursko skladište municije koje se nalazilo unutar zgrade je bilo pogođeno mletačkim granatama. Rezultujuća eksplozija je u znatnoj meri oštetila Partenon i njegove skulpture, a zapovednik mletačke vojske, Venecijanac Frančesko Morosini je postao poznat kao čovek koji je teško oštetio Partenon.

Početkom devetnaestog veka, 1806. godine, Tomas Brus, lord od Elgina je odneo neke od sačuvanih skulptura, zahvaljujući dozvoli Turaka. Te skulpture, danas poznate kao Elginov ili Partenonski mermer, su prodate 1816. godine Britanskom muzeju u Londonu, gde su i danas izložene. Jedan od važnih ciljeva grčke vlade je njihovo vraćanje u Grčku, ali uloženi napori još uvek nisu urodili plodom.

Istorija

Prvi napori da se izgradi svetilište posvećeno Atini Partenos („devici Atini“) na mestu današnjeg Partenona učinjeni su ubrzo po završetku Maratonske bitke, oko 490-88 p. n. e, na masivnoj krečnjačkoj osnovi koja se prostirala južnim delom akropoljskog vrha. Ta zgrada je zamenila hekatompedon (u značenju „zgrada od sto stopa“) i verovatno je stajala pored arhajskog hrama posvećenog Atini Polias („gradskoj Atini“). Sredinom petog veka, kada je atinski Akropolj postao sedište Delskog saveza, a Atina bila najveći kulturni centar svog vremena, Perikle je pokrenuo ambiciozni građevinski projekat koji je trajao skoro pedeset godina. Najvažnije građevine koje se danas mogu videti na Akropolju – Partenon, Propileja, Erehtejon i hram Atine Nike – podignuti su u tom periodu. Izgradnju Partenona je nadgledao vajar Fidija, koji je bio zadužen i za skulpturalnu dekoraciju. Arhitekte Iktin i Kalikrat započeli su sa gradnjom 447. godine p. n. e, a zgrada je završena do 432. godine, ali je rad na dekoraciji potrajao bar još godinu dana. Neki finansijski izveštaji vezani za gradnju Partenona koji su sačuvani do danas pokazuju da je najveći pojedinačni trošak bilo prebacivanje kamena sa planine Penteli, udaljene oko 16 kilometara od Atine, na Akropolj. Novac je delom obezbeđen iz trezora Delskog saveza, koji je preseljen iz Panhelenskog svetilišta u Delosu na Akropolj 454. godine pne.

Arhitektura

Iako je obližnji Hefestov hram najočuvaniji primer hrama građenog dorskim stilom, Partenon je, u svoje vreme, smatran najlepšim. Hram, pisao je arhitekta Džon Džulijus Norvič, nosi reputaciju najsavršenijeg dorskog hrama ikad sagrađenog. Čak i u antičko vreme, njegova arhitekturalna čistota bila je legendarna, a posebno suptilno slaganje krivina stilobata, suženih zidova naosa i stubova blago ispupčenih u sredini.

Efekat ispupčenosti stubova daje Partenonu značajnu dozu suptilnosti u poređenju sa prethodno podignutim hramovima čiji su stubovi upadljivo nalik cigaretama. Stilobat je osnova koja je nosila stubove, i, kao i kod većine drugih hramova iz klasičnog perioda , bila je neznatno zaobljena u obliku parabole okrenute na gore što je primarno omogućavalo oticanje kišnice. Iz tog razloga moglo bi se pomisliti da su stubovi pomereni ka spolja, ali, u stvarnosti, oni su lako nagnuti ka unutrašnjosti, a kako su svi iste visine, zakrivljenost spoljašnje ivice stilobata se prenosi na arhitrav i krov zdanja: „pa sve sledi pravilo da je postavljeno u obliku blagih lukova“ primetio je Gorem Stivens ukazavši na činjenicu da je zapadna fasada sagrađena na neznatno višem nivou od istočne.  Ne postoji usaglašeni stav šta je trebalo da bude efekat ovih finih optičkih detalja; često se smatra da je trebalo da oživi ono što je moglo da deluje kao inertna masa u slučaju zgrade izgrađene bez oblina, ali bi poređenje trebalo vršiti sa prethodnicima Partenona koji su bili primetno zaobljeni, a ne sa zamišljenim pravolinijskim hramom.

Rekonstrukcija

Grčka vlada je 1975. godine počela da se priprema za restauraciju Partenona i drugih građevina na Akropolju. Projekat je kasnije privukao i Evropsku uniju koja je uložila finansijska sredstva i tehničku pomoć. Oformljeni arheološki odbor je dokumentovao sve što je nađeno na terenu, a arhitekte su uz pomoć kompjuterskih modela pomogle da im se pronađe originalna lokacija.

Partenon neće biti vraćen u stanje u kakvom se nalazio pre eksplozije 1687. godine, ali će šteta biti ublažena koliko god je to moguće, što u interesu restauracije strukturalnog integriteta zdanja (posebno važno zato što se nalazi u oblasti sklonoj zemljotresima), što zbog obnavljanja estetskog integriteta koji podrazumeva da će oštećeni delovi stubova i gornjih greda biti popunjeni korišćenjem precizno iskelsanim delovima mermera koji će pomoću cementa biti postavljeni na odgovarajuće mesto.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI