KAKO OREZATI VINOVU LOZU Koje su najčešće greške i kako ih izbeći?

Vinogradari znaju za legendu koja kaže da je koza prva „orezala” lozu. Sledeće godine ljudi su primetili da te loze daju sve kvalitetni rod. Osnovni cilj i zadatak zimske rezidbe vinove loze je obezbeđivanje planiranog prinosa i kvaliteta grožđa. Takođe, stvara se i održava odgovarajući uzgojni oblik i odbacuju se suvi delovi izdanaka. Zimska rezidba doprinosi uspostavljanju povoljnog odnosa rasta i razvoja pojedinih organa vinove loze.

Kako orezati vinovu lozu

Rezidba vinove loze u periodu mirovanja se obavlja od opadanja lišća u jesen do bubrenja okaca u proleće naredne godine.

Kada ćemo početi rezidbu najviše zavisi od klimatskih uslova koji vladaju u području gde se nalaze zasadi.

Pošto su naši vinogradi u zoni umereno-kontinentalne klime preporuka je da se sa rezidbom počne krajem zimskog perioda.

Rezidbu završiti najkasnije do 1. aprila

Rezidba vinove loze

Znanje rezača vinove loze je od presudnog značaja prilikom rezidbe jer ako rezidbu rade neiskusni rezači imaćemo brojne probleme koji će se odraziti na duži niz godina prilikom plodonošenja, podseća Dejan Tonić agronom PSS Prokuplje.

Iz prethodno navedenog razloga zasade mogu rezati samo profesionalci u ovom poslu, sem za okućnice gde i sam domaćin može sebi da priušti to zadovoljstvo.

Iskusni rezači moraju uvek prilikom rezidbe imati i znati sledeće, savetuje Tonić:

Foto: Shutterstock

1. Alat i pribor su: vinogradarske makaze, brus, preklopna testera, futrola za alat, rukavice, malo vate i oko 1 dcl 70 % alkohola i premaz za rane

2. Rezati pod pravim uglom, pazeći da je sečivo makaza uvek položeno bliže deblu, čuvajući svoje tetive i mišiće – režući polukružno, bez „klimanja“ makaza cik-cak

3. Nikad ne ostavljati „čepove“

4. Najpre izbaciti stari (prošlogodišnji) luk

5. Na prošlogodišnjem kondiru, od jednogodišnjeg izdanka, niže po položaju, ostaviti kondir sa 2 pupoljka

6. Na prošlogodišnjem kondiru, od jednogodišnjeg izdanka, više po položaju, ostaviti luk s 6-8 pupoljaka (nikako preko 10 pupoljaka)

7. U slučaju da je jednogodišnj izdanak na prošlogodišnjem kondiru neprikladna za luk, (ako je taj kondir: prekratak, bolestan, nedozreo, pretanak, predebeo ili oštećen gradom) luk možemo ostaviti i sa prošlogodišnjeg luka (od jednogodišnjeg zdravog i dozrelog luka, po položaju najbliže centralnoj simetrali čokota i ukoliko je povoljne debljine i dovoljne dužine)

8. Debljina kondira na idealna je 8-9,5 mm (može od najmanje 7, do najviše 11 – sve ispod i iznad nije dobro)

9. Lukovi u nuždi mogu biti i malo tanji (nije bolje, ali ako nema drugih tada mogu i tanji)

10. Debeli kondiri (u preseku veći od 12 mm je pun vode – pa lako smrzne)

11. Izbegavati vidljivo bolesne kondire

12. Čokote sa prenosivim bolestima rezati kada je rezidba zdravih čokota već gotova

13. Izbegavati jalove lastare nerodno jednogodišnje drvo koje raste sa starog drveta. (Rodni su pupoljci koji su na jednogodišnjem drvetu, koje je na dvogodišnjem, a koje je na starom drvetu)

14. Ne preterivati sa opterećenjem pupoljaka po čokotu

15. Paziti da čokot ima dobro provetravanje

16. Rane veće od 2,5 cm premazati najkasnije u roku 72 sata nakon rezidbe

17. Dvogodišnje drvo rezati pod uglom od 100-110 stepeni,

18. Rezidbu završiti najkasnije do 1. aprila

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI