OSTA IM DRŽAVA PUSTA Sve više mladih želi trajno napustiti Hrvatsku

Sve više mladih planira napustiti Hrvatsku na duži period ili trajno, pokazala je nova studija provedena u 12 zemalja jugoistočne Evrope.

Istraživanje koje je sprovela Zaklada Friedrich Ebert u saradnji sa Institutom za društvena istraživanja (IDIZ) pokušalo je da odgovori na pitanja šta se promenilo u odnosu na prethodnu studiju iz 2018. godine, da li su mladi dovoljno zastupljeni u politici, koji je njihov najveći problem u društvu, šta misle o abortusu, LGBTQ osobama i pravima manjina, čega se najviše boje, da li su zadovoljni kvalitetom obrazovanja, gde se vide u političkom spektru, koliko im je važna porodica i deca, itd.

U istraživanju je učestvovalo 717 mladih iz cele Hrvatske, uzrasta između 14 i 29 godina.

Korupcija je najveći problem društva

Prema nalazima studije, korupcija je najveći problem hrvatskog društva. Udeo mladih koji se slažu da postoje slučajevi korupcije u visokoobrazovnim institucijama u Hrvatskoj povećao se sa 48% 2018. godine na čak 65% 2024. godine. Samo 5% mladih smatra da se to nikada ne dešava.

U poslednjih 12 godina beleži se trend smanjenja udela mladih koji su donekle zadovoljni kvalitetom obrazovnog sistema. Najmanje su zadovoljni studenti diplomskih i postdiplomskih doktorskih studija.

Finansijska nesigurnost

Od 2018. do 2024. godine značajno je porastao broj mladih koji razmišljaju o iseljavanju. Istovremeno, smanjen je broj onih koji bi to učinili na manje od šest meseci, a povećan je broj onih koji bi to učinili na dve do deset godina.

Korupcija nije glavni razlog želje za odlaskom, većinu mladih motiviše potraga za boljim životnim standardom. Očekivano, namera za iseljavanjem proporcionalna je finansijskim poteškoćama sa kojima se suočavaju porodice ispitanika.

U odnosu na 2018. godinu, došlo je do pada u udelu mladih koji su zadovoljni svojim životom, dok je broj onih koji izražavaju pesimizam, kako u odnosu na ličnu, tako i na društvenu budućnost, porastao, piše Index.hr.

Među brigama mladih najzastupljenije su one koje se odnose na kvalitetu lične egzistencije, pre svega na (ne)zaposlenost i lično zdravlje.

Rezultati istraživanja u 12 zemalja JI Evrope

Problemi u zapošljavanju

Nešto više od polovine mladih u Hrvatskoj zaposleno je na poslovima koji su u skladu sa njihovim stepenom obrazovanja, dok više od četvrtine radi na poslovima koji zahtevaju niže stepenove obrazovanja. Prosečna plata značajnog dela mladih bliža je nacionalnoj minimalnoj zaradi od 677 evra neto nego prosečnoj plati koja iznosi 1326 evra. Samo 3,8% mladih prima više od 1600 evra mesečno.

Mladi smatraju da je za dobijanje posla u Hrvatskoj najvažnija stručnost (59,6%), ali i dalje više od polovine (54,6%) smatra da su za to važne veze sa osobama na pozicijama moći. Najveći udeo mladih zaposlen je na neodređeno puno radno vreme (26,8%), a najmanje na neodređeno nepuno radno vreme (6%).

Čak 48% mladih boji se da će ostati bez posla, a 46% boji se lošeg zdravstvenog sistema i rata. Na poslovima na određeno najčešće rade mladi u dobi od 19 do 24 godine. Sociologinja Anja Gvozdanović iz Centra za omladinska i rodna istraživanja IDIZ-a, koja je radila na studiji, kaže da je upitno koliko se mladi sa takvim primanjima i uslovima rada mogu osamostaliti.

Problem osamostaljivanja

Procenat mladih koji žive sami povećao se u odnosu na 2018. godinu, ali i dalje se najviše uzdaju u porodične ekonomske resurse, pa polovina njih živi sa roditeljima jer im je to najjednostavnije i najkomotnije rešenje.

Nešto više od jedne trećine mladih žele da se osamostale i napuste roditeljski dom, kada bi im to uslovi dozvolili. Oko 13% mladih živi u siromašnim domaćinstvima, a oko 18% u domaćinstvima bez ikakvih finansijskih briga. Pri tom primanja porodice linearno zavise od stepena obrazovanja.

Blaga liberalizacija stavova

Mladi se na ideološkoj lestvici uglavnom smeste blago desno. Došlo je do blage liberalizacije stavova mladih prema homoseksualnosti i abortusu, ali je zabeležena polarizacija oko stavova prema pravu gej parova na brak i odgoj dece.

Gvozdanović kaže da su značajno oslabele tradicionalističke vrednosti, koje se očituju u želji za osnivanjem porodice i brakom, kao i materijalističke vrednosti, odnosno želje za bogatstvom i markiranom odećom.

„Znatno se povećao broj onih koji ne žele imati potomstvo. Različiti su razlozi tome, ali verovatno su povezani sa širenjem individualističkih vrednosti koje naglašavaju želju za ličnim postignućem i realizacijom, ali i sa racionalnim pristupom u razmišljanju o vlastitoj budućnosti s obzirom na socio-ekonomsku situaciju“, kaže Gvozdanović.

Oni koji žele imati decu, u proseku planiraju da imaju dvoje, i to prvo u 26. godini. U izboru partnera mladima su najvažniji obrazovna razina, odobrenje porodice i religijska uverenja.

Politički angažman

Nijedna društvena i politička institucija nema natpolovično poverenje mladih, a zabeležen je snažan pad poverenja u medije, policiju i vojsku. Takođe, uočen je negativan stav prema simpatizerima suprotnih političkih stranaka. Drugim rečima, čini se da je u toku jačanje polarizacije.

Registrovan je i porast straha od rata i od previše imigranata i izbeglica. Ipak, studija je zabeležila porast interesa mladih za politiku, kao i za neformalne oblike učešća. Gvozdanović kaže da je polovina mladih ispitanika izašla na nacionalne izbore 2020. godine i glasala uglavnom zato što su prepoznali brza i efikasna rešenja koja su bila ponuđena.

„S druge strane, oni koji nisu izašli na izbore apstinirali su uglavnom zbog uverenja da njihov glas ništa ne bi promenio. To govori o rasprostranjenom uverenju da se važne odluke, koje uglavnom ne uključuju glas mladih, donose negde drugde, a ne na biračkim mestima“, tumači naša sagovornica iz IDIZ-a.

Većina mladih imigraciju ne vidi kao rešenje

Emigraciju kvalifikovane radne snage kao gorući problem koji čeka hrvatsko društvo u budućnosti vidi gotovo 60% mladih. Istovremeno, gotovo svaki drugi ispitanik imigraciju smatra značajnim problemom u budućnosti.

Gvozdanović kaže da to znači da mladi rešenje za problem iseljavanja hrvatskog stanovništva ne vide u imigraciji.

„Štaviše, imigraciju percipiraju kao društveni problem. To se može povezati sa vrednostima kulturnog konzervativizma, koje su razmerno raširene među mladima. Većina smatra da treba štititi hrvatsku kulturu od uticaja drugih kultura, a tek manji broj od desetak posto vidi useljenike kao one koji bi mogli obogatiti tu kulturu“, ističe Gvozdanović.

Mladi, posebno žene, informišu se na društvenim mrežama

Istraživanje je pokazalo da se mladi uglavnom informišu putem društvenih mreža. Više od 90% mladih svakodnevno provodi vreme na društvenim mrežama, a više od 80% i na internetskim portalima i novinama.

Devojke su nešto aktivnije na društvenim mrežama, dok su mladići više na portalima. S porastom starosti smanjuje se vreme koje mladi provode na društvenim mrežama, a povećava se vreme provedeno na portalima.

Slični nalazi u drugim zemljama regiona

Zanimljivo je da su rezultati istraživanja pokazali da mladi u Hrvatskoj svoje brige uglavnom dele sa mladima u drugim zemljama regiona. Za 62% ispitanika iz JI Evrope korupcija je najveći problem, a nju prate nezaposlenost i emigracija kvalifikovane radne snage.

61% mladih smatra da se ocene i ispiti mogu kupiti u institucijama u njihovoj zemlji.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI