"BIĆE TEŠKE POSLEDICE" Naučnici predviđaju zastrašujuću vremensku pojavu u 2025. godini

Godina 2024. na putu je da postane prva godina u istoriji s prosečnom globalnom temperaturom koja je 1,5°C iznad predindustrijskog nivoa, prema podacima koje su objavili Copernicus, Berkeley Earth i britanski Met Office za potrebe klimatskog samita COP29, koji se trenutno održava u Azerbejdžanu.

Početni doprinos ovogodišnjem zagrevanju dao je fenomen El Niño, ali visoke temperature nastavljaju da traju i nakon što je El Niño oslabio pre nekoliko meseci. Posledice su pogubne – i za ljude i za životinjski svet – jer ovaj višak toplote izazvan fosilnim gorivima pokreće sve češće prirodne katastrofe. Prema procenama, tri od četiri osobe suočiće se s ekstremnim vremenskim promenama u narednih dva desetleća, dok naš klimatski sistem pokazuje znakove sve nestabilnijeg balansa, sličnog vrtložnoj čigri koja ubrzano gubi kontrolu.

Protekli mesec doneo je niz razornih prirodnih katastrofa širom sveta – smrtonosne poplave u Valenciji, uragan Milton u SAD-u, razorni požari u Peruu i gubitak više od milion tona riže zbog poplava u Bangladešu, što je dovelo do rasta cena ove osnovne namirnice. "Rekordne kiše i poplave, naglo intenziviranje tropskih ciklona, smrtonosne vrućine, neprestane suše i požari – sve to postaje naša nova realnost i prikaz budućnosti koja nas čeka", izjavila je glavna sekretarka Svetske meteorološke organizacije (WMO) Celeste Saulo.

"Iznimno teške posledice"

WMO naglašava da, iako jedan pojedinačni rekord ne znači nužno da je cilj iz Pariškog sporazuma trajno prekršen (jer se taj cilj temelji na dugoročnom proseku), ovakva godina ipak ukazuje na opasne klimatske promene. Povremene varijacije poput El Niña i La Niñe mogu privremeno uticati na temperature, ali mnogi istraživači tvrde da smo već premašili ovu ključnu granicu, upozoravajući na klimatske sisteme koji su na ivici kolapsa – poput glavne struje Atlantskog okeana, amazonske prašume i polarnih ledenih ploča.

Svetski vremenski kaos u 2024. godini

Klimatolog Mark Howden s Australijskog nacionalnog univerziteta upozorava da, ukoliko ne preduzmemo hitne akcije u smanjenju emisija, svet ide prema opasnom povećanju od 3°C. "Vidimo ozbiljne uticaje na gotovo svaki klimatski sistem i regiju već pri trenutnoj temperaturi od oko 1,25°C prosečne desetogodišnje temperature", objašnjava Howden. "Ako nastavimo prema višim nivoima, poput 2,5°C ili više, suočićemo se s izuzetno teškim posledicama klimatskih promena. Troškovi takvog klimatskog kolapsa daleko premašuju troškove smanjenja emisija."

Svaki delić stepena ima značaj

Iako su nivoi zagrevanja važni za razumevanje smerova u kojem idemo, ključni cilj ostaje isti – smanjenje emisija fosilnih goriva koja izazivaju zagrevanje. Ovaj cilj postavljen je još 1990. u prvim izveštajima IPCC-a, ali globalne emisije i dalje rastu. S obzirom na trenutne geopolitičke okolnosti, neki naučnici i stručnjaci postaju skeptični prema klimatskim summitima poput COP29, napominjući da se istovremeno dogovaraju novi poslovi s fosilnim gorivima. "Ne možete reći da sporazum koji dopušta da problem naraste do hitne razine radi dobar posao", rekao je Durwood Zaelke, suosnivač Centra za međunarodno ekološko pravo, za Grist.

Ipak, stručnjaci napominju da svaka akcija koja ograničava zagrevanje može spasiti živote u budućnosti. "Bitno je razumeti da svaki delić stepena globalnog zagrevanja ima značaj", naglašava Saulo. "Bez obzira na to da li je reč o nivou ispod ili iznad 1,5°C, svaki dodatni stepen povećava intenzitet i rizik klimatskih ekstema."

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI