Lepo je dati gol Zvezdi, nisam se radovao iz poštovanja!

Kažu da su penali lutrija? Verovatno oni koji misle da se pobeda i golovi dobijaju na poklon i da fudbaler pre toga ništa ne mora da uradi... Kažu da je to čista sreća? Verovatno opet oni stručnjaci koji su navikli da celog života budu "selektori". No, kad se malo bolje udubite u jedanaesterac i sve njegove sastavne delove, makar on bio zarađen posle protivnikove nesmotrenosti (oba penala u Pavlodaru), fudbaler treba da zna da ga izvede. Plus treba uskladiti pritisak, hladnu glavu, vatreno srce, taktiku, psihološku pripremljenost...

Zahvaljujući svemu navedenom, bivši igrač Borca i Čukaričkog, a sadašnja uzdanica jednog od najboljih kazahstanskih timova Stefan Živković, spasao je svoj tim poraza kod kuće protiv Crvene zvezde, na sličan način kako je i Boaći doveo srpskog predstavnika u vođstvo. Objektivno, naš levonogi internacionalac uradio je to na znatno lepši način - bomba po sredini gola, tik ispod prečke.

 

- Izvodim većinu prekida u ekipi i obavezno penale. Uglavnom imam samopouzdanja da to učinim, ne libim se da preuzmem odgovornost. Protiv Zvezde sam znao na koji način ću da izvedem jedanaesterac. Bio sam uveren da će Manojlović krenuti u stranu i to onu u koju uglavnom levak šutira. Ovako mi je bilo najsigurnije - kaže Živković za "Alo!"

Nisi se radovao posle gola. Da li to najbolje opisuje kako si se osećao u tom trenutku?

- Uvek je lep osećaj kada se postigne pogodak, a naročito protiv velikog kluba kakav je Crvena zvezda. Mislim da smo ih previše respektovali od samog početka. Možda bismo imali i bolji rezultat da smo ušli agresivnije sa više pritiska na njihovu odbranu. Nisam se radovao ovom golu jer volim Zvezdu i poštujem je kao klub sa velikom i bogatom tradicijom, a i prve fudbalske korake sam napravio na Marakani.

Žule Stojković ti je nešto dobacio pre izvođenja penala, a i ti si njemu. Kojim rečima ste "počastili" jedan drugog?

- Pokušao je da me dekoncentriše. Nešto mi je rekao, ali zaboravio sam šta, samo sam načuo krajičkom uha i shvatio da želi da mi stvori dodatnu tenziju i tako "pomogne" svom golmanu. Ja sam mu u tom trenutku sponatano odbrusio, a potom smo se obojica nasmejali. Nakon te situacije, kao što znate, šutirao sam i postigao gol. Šta god da je hteo, nije mu pošlo za rukom.

Da li si stigao da porazgovaraš sa nekim od Zvezdinih igrača posle utakmice?

Pričao sam sa Žuletom (Filip Stojković) i Vujadinom (Savićem). Podelili smo na brzinu utiske o tome kakav je meč bio, a dogovorili smo i da razmenimo dresove posle okršaja na Marakani.

Zvezda je povela posle penala koji je skrivio tvoj veliki prijatelj Mario Maslać. Kako se on osećao posle toga i jesi li mu pružio podršku na terenu i u poluvremenu?

- Bio je pomalo utučen. Naravno, nije želeo da se dogodi tako nešto, ali fudbal je to. Kritikovao je sam sebe i učinilo mi se za trenutak kao da mu je opalo samopouzdanje nakon toga. Žao mi je što se to desilo, odličan je igrač i sasvim korektno je odigrao i protiv Zvezde.

Očekivanja u revanšu?

- Iako je rezultat nerešen, faktički smo u minusu od jednog gola zbog njihovog pogotka u gostima. Pokušaćemo to da nadoknadimo, trudićemo se svim silama da damo gol više i izborimo plasman u naredno kolo, pa neka bude kako biti mora. Što bi se reklo, nada umire poslednja.

Da li si se pre i posle utakmice čuo sa drugarima koji navijaju za Zvezdu? Šta su ti poručili?

- Haha.. Čuo sam se i pre i posle meča. Najpre je bilo uobičajenog peckanja i govora kako nemamo šanse. Retko ko od njih mi je poželeo da dam gol. No, posle utakmice bilo im je drago zbog mene i svi su mi čestitali na tome.