Šah - Drevna igra uma, očuvana u kafani
Printscreen

Časopis Borba nam donosi priču o drevnoj igri uma, očuvanoj u kafani. 

Ne postoje kon­kretni i pouzda­ni podaci koji potvrđuju vreme nastanka šaha.

Naime, na osnovu nekih legendi i zapisa, šah je star oko 2.000 godina. Izvorni podaci ukazu­ju na to da se šah igrao najpre u Indiji pod nazivom čatura­nga i predstavljao je borbeni raspored indijske vojske, koji su sačinjavali slonovi, borbe­ ne kočije, konjica i pešaci. U sredini su se nalazili kralj i vojskovođa, okruženi vojnici­ma radi bolje zaštite. Kasnije su igru od Indijaca preuzeli Persijanci u šestom veku, od njih Arapi u sedmom da bi ka­snije, negde u devetom veku, Ara­pi preneli igru u Španiju pod imenom šatranž.

Šah - Drevna igra uma, očuvana u kafani

Printscreen

 

Prvi značajni mečevi održani su 1574. u Španiji. Za Španiju su nastupali Ruj Lopes i Alfo­nso Ceron, dok su na suprotnoj strani bili Italijani Leona­rdo i Paolo Boi. U ovom meču pobedili su Italijani, a susret je bio održan u prisustvu kra­lja Španije Filipa Drugog.

Dvorska zanimacija

Mnogi kraljevi i carevi igrali su šah. Napoleon, Filip Drugi, veliki Nje­goš…

Tokom vekova, kao i da­ nas, šah je imao veliki broj pristalica i poklonika, ali i protivnika, od koji su naj­veći bili crkveni veli­ kodostojnici na istoku i zapadu. Naime, šah je bio zabranjivan od pravoslav­ne i katoličke crkve. Crkva je zabranjivala i ostale sportske igre, smatrajući ih dangubom, gubljenjem vremena, a sve to možda iz bojazni da se ljubitelji tih igara ne udalje od Crkve. Početkom 18. veka primat u šahu preuzele su Francuska i Engleska, a cen­tar šahovskog života postaju kafane, u kojima se okupljaju pripadnici nove građanske klase u usponu.

Ženski šah stupa  na svetsku scenu nešto kasnije od muškog. Među ženama je bilo veoma dobrih šahistki­nja, od kojih su neke uspešno igrale i na muškim turni­rima. Prva svetska prvakinja bila je Vera Menčik, koja je na tom tronu bila od 1927. do 1944, kada je tragično pogi­nula u Londonu. Poznato je da je bilo dosta predrasuda pro­tiv šahistkinja od muških igrača, a primer koji govori tome u prilog je slučaj Bobija Fišera, koji je sedamdesetih godina odbio da igra na šam­pionatu SAD zato što je na tom turniru igrala i jedna žena. Tom prilikom izjavio je: “Ja svakoj ženi mogu dati konja fore.”

Najznačajnija stručna publikacija

Pokretanjem Šahovskog informatora 1966. Srbija je na ovaj način dala ogroman doprinos razvoju i širenju šaha u svetu. Do pojave kompijuterske ere sredinom de­vedesetih godina, Šahovski informator je bio najznača­jnija šahovska publikacija u svetu, prodata u skoro tri miliona primeraka. Danas se šah posmatra kao važna sportska aktivnost, koja, pored razvijanja takmičarskog duha, obezbeđuje i intelektualni razvoj jer, kako je ista­ kao Maks Eve: “Lasker je rekao šah je borba i ja se slažem s njim jer cilj šahovske borbe je pobeda.”

Ipak, odnos iz­među šahista i šahistkinja se značajno promenio pojavom None Gaprindašvili, Maje Čiburdanidze, a naročito se­stara Polgar.

Zašto je kralj toliko važan i zašto je on toliko slab? Figura kralja predstavljala je indijskog cara Šah­u­šah. Ovaj kralj kraljeva bio je mu­ dar vladar, ali ne ratnik, te su bitke vodili njegovi gene­rali. Imperija je poražena kada se kralj zarobi. Kraljica ima najinteresantniju istoriju od svih šahovskih figu­ ra. Kraljica je dobila nova pravila kretanja i sve veću moć kroz razvoj igre u 15. ve­ku. Postala je najmoćnija fi­gura na tabli, moćnija od topa i kralja. Postoje predposta­vke da su Španci, koji su za­služni za dalji razvoj igre, dali toliku moć kraljici jer su bili inspirisani špan­skom kraljicom Elizabetom, Jovankom Orleankom i Pre­svetom Bogorodicom. Lovac je predstavljen kao naoružani pratilac koji je sedeo na za­dnjem delu slona. Skakač ili vitez se promenio vrlo malo kroz istoriju. Naime, Indijci su ga predstavljali kao naoružanog ratnika sa šti­ tom i mačem. Već na poče­tku šaha pešak je imao ulogu vojnika.

Najšahovskija zemlja sveta

Prve godine posle Drugog svetskog rata bile su godine uspona, a period od 1950. do 1980. zlatno doba jugoslovenskog šaha. Najve­ći doprinos dali su uglavnom naši šahisti iz Partizana i Crvene zvezde. Istaknuta imena tog doba bila su Petar Trifuno­vić, Svetozar Gligorić, Aleksan­dar Matanović, Borislav Ivkov, Milan Matulović i mnogi drugi.

Naši šahisti su ostvarili niz odličnih rezultata u pojedi­načnoj konkurenciji. Odnosili su pobede na nekoliko stotina vrhunskih međunarodnih tur­nira. Svetozar Gligorić krajem pedesetih, a Ljubomir Ljubojević 1983. bili su najbolji šahisti sveta izvan Sovjetskog Saveza. Alisa Marić je početkom 1991. poražena u finalnom meču iza­zivača za svetsku šampionku od kasnije prvakinje Ksi Jun iz Kine. Omladinski prvaci sve­ta su bili Borislav Ivkov 1951. u Birmingemu, Nataša Bojković 1991. u Majamiju i Igor Mila­ dinović 1993. u Kalkuti.

Naši ženski klubovi su takođe imali dobre rezultate na međunarodnoj sceni, trijunfujući čak pet pu­ta u Kupu evropskih šampiona: Agrouniverzal (1996,2000,2001), Goša (1997), BAS (2002). USSSR, naša zemlja je po interesovanju gledalaca i njihovom poznavanju šaha važila za najšahovskiju ze­ mlju sveta. Srbija je bila domaćin više izuzetnih šahovskih tur­nira radio meč Jugoslavija ­SAD 1950, Turnir kandidata 1959, Meč stoleća (SSSR ­ Ostatak sveta) 1970, finalni meč kandidata za svetskog prvaka Korčnoj­Spaski 1978, GMA­JAT1988. open, nakom je prvi put u svetu učestvovalo 100 velemajstora, Olimpijada u Novom Sadu 1990, Revanš ­meč stoleća Fišer ­Spaski 1992. super turniri Investbanke 1987­ 1997, Osmomartosvki turniri, koji, uz turnir u Hestingsu, ima najdužu tradiciju u svetu…

Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading