VUČIĆ JE ODAVNO UPOZORAVAO NA SVE OVO Evropu čeka najteža zima od 1970-ih, države EU bi mogle da se okrenu jedna protiv druge

Situacija u Evropi je alarmantna, o čemu predsednik Srbije govori javno mesecima, a sad su se konačno i Hrvati "dozvali pameti" i shvatili šta njih i njihove ortake iz Evropske unije čeka tokom zime. 

"Razume li šira javnost dovoljno kakva energetska kriza preti Evropi? Može li EU izbeći dramatične ekonomske i socijalne posledice energetske krize ukoliko ne dođe do neke vrste dogovora sa Rusijom, odnosno prekida sukoba u Ukrajini? Ta dva pitanje ključne su determinante evropske budućnosti ne samo za ovu zimu, nego i u nekoliko godina koje tek dolaze. Zahtev EU prema članicama za reduciranje potrošnje plina za čak 15 posto ogroman je problem za više evropskih ekonomija, ali je s druge strane neizbežan. Prilagodba energetskoj neizvesnosti u više članica EU već je sa sobom donela promene svakodnevnog načina života, ali i državnih strateških planova. Belgija je, primjerice, odustala od plana zatvaranja nuklearnih elektrana" - piše Jutarnji list i dodaje da će situacija biti teška u skoro svim državama Evropske unije.

Nemačka se opirala toj ideji, koja se nametala sama po sebi, ali je sada iznova razmatra jer se čini da neće imati drugačiji izbor. 

Španci se suočavaju s ekstremnim toplotnim talasom, a vlada je usred turističke sezone naložila da klima uređaji ne smeju rashlađivati prostorije ispod 27 stepeni Celzijevih. „Urbane gerile“ u Francuskoj otišle su korak dalje te gase svetla na zgradama kako bi smanjili „bespotrebnu potrošnju“. Više zemalja sprovodi kampanje štednje energije. U Holandiji su pokrenuli akciju Okreni prekidač u kojoj apeluju na građane da u potpunosti ugase klima uređaje, ne koriste sušilice za veš jer nisu nužne da bi ostali čisti, te preporučaju da dnevno tuširanje ne traje duže od 5 minuta. Pa ipak sve te „mere“ daleko su od strateškog rešenja energetskih problema s kojima se EU suočava.

Eksperti su shvatili moguće razmere energetske drame još u martu kad je Rusija zaustavila snabdevanje gasom Poljsku i Bugarsku. Tada je postalo jasno da će režim Vladimira Putina koristiti izvoz energenata kao političko oružje. Pa ipak, deo javnosti kao da ne prihvata da je moguća nestašica energije stvarnost.

„Ovo je vreme rata. To je nešto što evropski političari i potrošači nisu želeli priznati dosta dugo. Zvuči užasno, ali je realnost. U ratnim vremenima odluke donose vlade država, ne slobodno tržište. To će biti slučaj u Evropi ove zime“, upozorila je u Nju Jork Tajmsu istraživač s Kolumbije, Tatjana Mitrova, te pojasnila kako ne govori o problemu ekstremno visokih cena energije nego govori o „…fizičkom nedostatku energetskih resursa u pojedinim delovima Evrope“.

Postaje jasno, ukoliko ne dođe do popuštanja geopolitičkih tenzija, Evropa ide u smeru najveće energetske krize od 1970-ih godina, a pojedini eksperti procenjuju kako bi očekivani deficit energije čak mogao biti gori nego sedamdesetih.

S tezom kako EU ne može pronaći zamenske energetske resurse te će države tokom zime možda morati da pribegnu drakonskim energetskim restrikcijama slaže se bivši savetnik Baraka Obame i predavač na Harvardu, Džejson Bordof, koji upozorava da će pojedine članice EU morati jako da smanje potražnju za energijom jer ne mogu osigurati adekvatnu ponudu koja će zadovoljiti tu potražnju.

Bordof je zapazio i jednu moguću opasnost za EU: „Moglo bi se dogoditi da se zemlje okrenu jedne protiv drugih kad je u pitanju prekogranični promet energenata. Ako ste u zemlji poput Nemačke – koja ne samo da troši puno prirodnog gasa nego je i tranzitna država prema drugim evropskim zemljama – zašto bi dopustili protok gasa preko granice, a istovremeno zatvarali svoje energetski intenzivne industrije dok vaša ekonomija pati? Mislim da ćemo videti kako vlade kažu: ‘Mi ćemo ograničiti izvoz (energenata, op.a.). Mi ćemo zadržati energiju kod kuće‘. Svi će se početi brinuti samo za sebe, što je, mislim, tačno ono čemu se Putin nada“.

Inače, Bordof se uopšte ne dvoumi oko toga da će ruski autokrat Putin i dalje koristiti energente kao oružje te predviđa kako će stoga Rusija možda u jednom trenutku zaista u potpunosti prekinuti snabdevanje gasom Evropu. To neće značiti samo nastavak rasta cena, nego će se ispostaviti kako neće biti dovoljno energije bez racionalizacije ponude te selekcije vrsti potrošnje koje su nužne u odnosu na one koje nisu.

Poseban je problem, upozorava Bordof, u tome što deo evropskih potrošača i donosioca političkih odluka kao da mesečari u susret energetskoj krizi, te nisu svesni prema čemu idu. Uz to, planovi koordiniranih odlučnih akcija postaju vrlo osetljivo pitanje jer mogu postati politički vrlo bolni za sve vlade koje će ih striktno primjenjivati. Na primer, tehnički je moguće provesti plan u 10 tačaka Međunarodne energetske agencije, ali, procenjuje Bordof, to će biti jako teško, a stoga i malo verojatno da će se zaista ostvariti. „Stoga mislim da je optimizam oko toga koliko brzo Evropa može bez ruskog gasa prevelik“, naglasio je Bordoff.

Nestašica i gasa i nafte

Ne treba zaboraviti kako će se EU suočiti ne samo s nestašicom gasa, nego i nafte. OPEC Plus već je poručio kako neće olako dizati proizvodnju nafte. Zavisno od toga koliko će nedostajati ruske nafte na zapadnim tržištima, rašće cena nafte. Teško je prognozirati cenovna kretanja, ali moguće je da cena nafte premaši 200 dolara za barel. Barof tumači kako arapske države, veliki izvoznici nafte, zapravo niti nemaju dovoljne kapacitete za snažno dizanje ponude, a više država već je posegnulo u strateške rezerve benzina i dizela, što se može izdržati tek nekoliko meseci.

I Bordof se slaže s tezom koleginice Mitrove prema kojoj „tržišta više jednostavno neće moći određivati ponudu i potražnju. U pravilu na tržištu cene idu do određene visine, te tako tržište tako utiče na alokaciju ponude. Međutim, ako cene odu na previsoku nekontrolisanu visinu, tržišta više neće funkcionisati. Moraćete se osloniti na vlade da odluče koliko će se grejati domovi, koliko ćete slati industriji.“ Najavljuje i do sada neviđeni zadatak za evropske vlade: Trebaće odlučiti koje su industrije važnije od onih za koje se proceni da će im se smanjiti isporuke energenata/energije. Više evropskih vlada već je pripremilo takve planove. Cenovni limiti, kao i državno subvencionisanje proizvodnje/nabavke energije, postaće nešto što je takođe nužno.

U ovom trenutku u Evropi, mereno termalnim jedinicama, gas već košta oko 9 puta više nego u Sjedinjenim Državama, što ukazuje na to da tržišta verovatno u Evropi neće moći obaviti uobičajeni „posao“ koja rade rade umesto vlada. Bordof očekuje čak i mogućnost potpune suspenzije plinskog tržišta u Evropi tokom zime koja dolazi jer ne treba zaboraviti da čak i azijska tržišta (Kina) počinju da se takmiče u utrci za nabavku energenata, što može odvesti u daljnji rast cena.

„Mislim kako smo u višegodišnjoj energetskoj krizi. I mislim da jedna stvar nije privukla dovoljno pažnje; bojim se uticaja na više zemalja u razvoju. Kad se EU takmiči u zakupu LNG terminala po visokim cenama, to znači da su zemlje s niskim prihodima, poput Pakistana ili Bangladeša, to više ne mogu priuštiti. Tako dižete i cene ne samo plina nego i – uglja. Ugalj je takođe ekstremno skup u ovom trenutku. Pre nekoliko dana energetski ministar Bangladeša izjavio je kako se zemlja suočava s nekoliko godina energetskih rezova jer zemlja više ne može priuštiti energiju“, upozorava Bordof.

Podsetimo, takvu krizu i tešku zimu predvideo je i predsednik Vučić kada je upozorio sve da će ovo biti najteža zima za celu Evropu u poslednjih 70 godina

– Nemačka je ozbiljna zemlja i priprema se za ono što dolazi. Ovo će za celu Evropu biti najteže zima u poslednjih 70 godina za celu Evropu. Imate dva ključna probleme energente i hranu, a uz to inflaciju. Dobro je da nemamo visoku stopu javnog duga. Hrane će biti dovoljno, mi nećemo imati problema u krajnjoj instanci, ali mora mnogo toga da se uradi – rekao je još pre nekoliko meseci Vučić.

BONUS VIDEO:

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI