Prepoznajte prve simptome koji najavljuju MOŽDANI UDAR!

Moždani udar najčešće daje dramatičnu kliničku sliku: pacijentu se oduzimaju delovi tela, dolazi do potpune konfuzije i nesvestice. Ali nije uvek tako.

Ponekad pacijent samo otežano ili usporeno govori, ne može da nađe odgovarajuću reč, zamuckuje, ne može da se seti nečega nekoliko minuta, ima vrtoglavicu i gubi orijentaciju u prostoru … Dešava se da pacijent kaže da mu je vid oslabio, a zapravo je došlo do ispada u polovini vidnog polja kao posledice moždanog udara. Na ove blage, netipične simptome pacijenti i njihova okolina često ne obraćaju pažnju. Iako su opisani moždani udari blagi, oni za kratko vreme mogu da se iskomplikuju.

Nakon slabog, često dolazi snažniji moždani udar sa teškim i ponekad fatalnim posledicama. A to može da se spreči! Terapija u prva četiri i po sata može da spreči sve posledice.

Belmedic

 

 

Šlog je bolest koja se ponavlja, a najveći rizik od povratnog moždanog udara je u toku prvih nekoliko sati ili dana od prvog simptoma. Zato je od presudnog značaja da, kada neko prepozna prvi simptom blagog šloga, odmah pozove Hitnu pomoć. U međuvremenu, do dolaska ekipe Hitne pomoći, pacijenta treba smestiti u udoban ležeći položaj.

Vreme je glavni faktor u lečenju moždanog udara. Ako se reaguje u prva četiri i po sata od pojave prvog simptoma, pacijent može potpuno da se oporavi i da nema nikakvih posledica. Samo u tom intervalu se može primeniti specifična trombolitička terapija, nakon koje se pacijent potpuno ili skoro potpuno oporavlja. Nažalost, još uvek mali broj pacijenata stiže na vreme u bolnicu.

Pacijenti koji ne stignu na vreme, pa ne mogu da prime trombolitičku terapiju, leče se drugim lekovima, zavisno od uzroka moždanog udara.

Rizici za razvoj moždanog udara jesu: povišen krvni pritisak, neki oblici srčane aritmije, dijabetes, povišen nivo masnoće u krvi, nedovoljna fizička aktivnost, nezdrava ishrana, nasledni faktor. Zanimljivo je da nagle temperaturne oscilacije povećavaju rizik od moždanog udara tako što izazivaju iznenadne skokove ili padove krvnog pritiska.

Doskora je vladalo mišljenje da je ishemijski moždani udar bolest starije populacije. Poslednjih decenija, međutim, srećemo sve više ljudi mlađih od 40, pa čak i od 30 godina, koji su pogođeni moždanim ishemijskim udarom. Uzroci mogu da budu metabolički, imunološki, genetske „greške“ u koagulacionom sistemu. Međutim, nezdrav način života, brza hrana, manjak kretanja, mnogo šećera u ishrani – čine da ateroskleroza (suženje krvnih sudova) bude sve češći uzrok moždanog udara. Ovo je glavni faktor koji povećava rizik za moždani udar kod mladih.

Zato se preporučuje zdrav život u smislu ishrane i fizičke aktivnosti za sve generacije.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI