POSLE MNOGO GODINA OTKRIVENO DA JE UČITELJ OVE ČUVENE ŠKOLE NASILNIK Beograđanka otvorila dušu, više nije mogla da ćuti o svemu što joj se događalo
On je važio za jednog od boljih učitelja i roditelj su bili zadovoljni kada je upala u njegov razred, a nisu ni slutili da će im ćerka postati žrtva nasilja. Na početku je bio samo strog, a onda su počela njegova iživljavanja, šamaranja, čupanja, ćuške i ostale fizičke kazne. Ovo je samo deo priče koju umesto lepe uspomene iz detinjstva nosi ova Beograđanka.
Ova devojka rešila je da na društvenoj mreži Iks ("X", nekadašnji Tviter) podeli svoju priču, da je ne bi više sa gorčinom nosila u sebi.
"Već danima razmišljam da li da napišem niz o pretrpljenom nasilju, kao vid odgovora na "zašto nije bilo prijavljeno". Nije reč o seksualnom nasilju već good old fashioned vaspitnom. Elem, reč je o mom učitelju od 1. do 4. razreda osnovne škole - napisala je ona i pomenula uglednu školu u centru Beograda.
- Dakle, imala sam učitelja koji je važio za jednog od boljih i kao bili smo zadovoljni što sam upala u njegov razred. Iako jeste bio strog, vrlo brzo su počela njegova iživljavanja. Niko nije bio pošteđen najbrutalnijeg vređanja čak i za gluposti, a dosta dece je redovno dobijalo ćuške, šamare, čupanja za kosu, divljačko odgurivanje tako da padneš i slično. Ovakav vid "kazne" se dobijao kako za nedisciplinu tako i za neznanje", deo je priče koji je ova devojka ispričala.
Kako je dodala, ona je, uslovno rečeno, imala sreće da nije udarana, ali samo gledanje takvih prizora ju je užasavalo.
"Mene lično nije nikada udario niti fizički povredio, ali činjenica da gledam kako udara druga iz klupe mi je bilo kao da mene bije. Vređanja i omalovažavanja sam i lično trpela. Ono što je neverovatno jeste da izgleda da niko od dece nije roditeljima pričao šta se dešava (neka deca su jako često bila "na tspetu", uglavnom lošiji đaci) jer bi sigurno neko reagovao, a toga nije bilo", objasnila je ono što bi danas bilo strogo kažnjavano.
Iako su se deca borila na sve načine da poprave učiteljevo raspoloženje, nije im uspevalo.
"Tužno mi je kad se setim da smo na sve načine pokušavali da ga umilostivimo tako što bi ujutro kad dođe pevali pesme hvale, pridržavali mu stolicu da sedne itd, ali naravno to nije nikakvog efekta imalo. Ono što je proizašlo iz ovakvog načina jeste da smo svi kao sumanuti učili i na kraju škole smo kao razred imali više vukovaca nego sva 3 ostala odeljenja zajedno (tad se ocene nisu delile šakom i kapom). Tek u srednjoj školi smo počeli da primećujemo svoje "nedostatke" usled ovakvog vaspitavanja. Naime, niko nije smeo da digne ruku da se javi na času da odgovori na pitanje iako smo i dalje učili kao sumanuti. Bilo je još dosta primera situacija gde smo mogli da se izborimo za nešto ali nismo jer smo podsvesno imali strah da nas neko ne počupa za kosu", opisala je svoje traume.
Kako je dodala, ona je imala kasnije problema u životu zbog toga.
"Ja sam lično imala dosta problema sa strožijim profesorima, jer sam bukvalno blokirala u komunikaciji sa njima i svo znanje je isparavalo. To je u jednom trenutku došlo dotle da su počele ruke da mi trnu, da dobijam crvene pečate po telu od nervoze. Završih tu srednju i dođoh na fakultet pravni, gde sam bila u 150 na rang listi i volela to što učim, učila redovno i prvi ispit kod vajnog Sime Avramovića imam fizičku reakciju na stres, katastrofa odgovara i on me još zakopa rekavši mi da razmislim da li sam za ovaj fakultet. Tu počinje moja borba same sa sobom, kada sam konačno identifikovala uzrok svog problema. Bilo je teško ali sam vremenom uspela da dođem do samopouzdanja koje je nestalo x godina pre toga i da na ispitima budem sve opuštenija i da dobijam sve bolje ocene", ispričala je ona o svojoj borbi.
Najtužnije za ovu devojku je to što joj majka ni dan danas ne veruje šta se dešavalo i koliko je sve to traumatično za njenu ćerku bilo.
"Najsmešnija mi je moja mama, koja se kune u tog učitelja, nesvesna šta je radio, i na moju priču uvek kaže " ma ti preteruješ nije sigurno bap tako bilo", jer sa 33 gpdine imam interes da preterujem.."
Ona je ispričala i dobar kraj ove priče:
"Već iduća generacija kod pomenutog učitelja je prijavila nasilje i bio je suspendovan, što mi opet govori da smo mi bili toliko preplašeni da eto nismo sa svojih 7,8,9 godina imali snage da prijavimo nego smo mislili da tako treba jer je on učitelj i treba da ga poštujemo", opisala je, a onda se zapitala da li su i ostali iz odeljenja imali slične posledice, da bi na kraju zaključila da je srećna da uz mnogo rada na sebi reši probleme u glavi.
BONUS VIDEO:
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)