KOLIKI ZEMLJOTRES MOGU DA IZDRŽE ZGRADE U SRBIJI? Za male pare možete proveriti koliko vam je objekat kritičan

Zgrade u Srbiji su do devedesetih građene po standardu koji je propisivao da mogu izdržati zemljotrese od šest do osam stepeni rihterove skale, ali nije sigurno da tako grade i današnji investitori.

- Nekada su postojale uzanse u građevinarstvu. To su pravila i standardi kako su se zidali objekti. Postojala su betonska platna koja prate čitavu zgradu, od podruma do vrha i daju konstruktivnu sigurnost. Kod nas se to projektuje od šest do osam rihterove skale. To je bio standard kada smo bili među pet najjačih građevinskih država na svetu. Sada mislim da se to retko prati i da u projektu postoji taj seizmički odnos, ali da su privatni investitori dosta toga poremetili i izmenili - kaže Dejan Bojović iz Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu.

EPA/ANDREJ CUKIC

On dodaje da je za objekte građene do devedesetih godina siguran da su ispunjavali standarde, ali za noviju gradnju ne može da tvrdi. Bojović objašnjava i da svuda u svetu postoje firme koje se bave rušenjem u građevinarstvu, a koje su prve na terenu kada dođe do velikih urušavanja prilikom potresa.

- Oni su jedini obučeni i imaju specijalne priključke i alate. Kod nas to ne postoji. Mislim da ne postoji ni katastar nepokretnosti koje su rizične zbog rušenja, a mi smo se zalagali da utvrdimo koliko takvih objekata ima - objasnio je on.

Bojović kaže da postoji mapa trusnih područja, a da se zna da u našoj zemlji uticaj imaju panonska i balkanska tektonska ploča.

- Panonska je u Vojvodini a balkanska je deo od Bugarske prema nama. Zna se i da je Kopaonik uvek trusan - kaže on. 

Još jedan problem je i to što su nam objekti već prilično stari, pa je šansa za urušavanje mnogo veća.

- Mi nemamo tu vrstu analize i popis objekata koji mogu biti opasni. Objekti koji su rađeni u Jugoslaviji, recimo na Novom Beogradu ili Banjici, imaju vek trajanja. To je oko pedeset godina. Mi ulazimo u problem šta da radimo sa tim objektima. Obavezu rekonstrukcije država je prepustila stanarima, objekti stari preko 50 godina zahtevaju ozbiljnu rekonstrukciju i održavanje - kaže on. 

Bojović dodaje da nema pravila šta prvo strada u zemljotresu, pa se tako dešava da pucaju kuće ali i zgrade.

- Nekadašnje kuće su dosta izdržljive, kao što su panonske, šumadijske i slično. Ali kada se pojavio beton, onda je svako bio svoj majstor pa tu ima razlika. Tu već zavisi od kvaliteta gradnje objekta - kaže on.

Međutim, može se proveriti da li vam je objektat podložan rušenju zbog zemljotresa a to nije ni skupo.

- Postoji način da se proveri pregledom stabilnosti nosećih stubova i da li su istrošeni. Naravno, kao i sve što radimo, mora se pogledati arhivski projekat i šta je stavljeno u sam objekat. To rade veštaci građevinske struke. Obično se naplati dolazak, neka laboratorija betona... a može koštati između 5.000 i 10.000 dinara - objasnio je Bojović. 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI