ŠTA SU POKAZALA ISTRAŽIVANJA Da li je nivo antitela veći posle vakcinacije ili preležane infekcije?
Sa pojavom SARS-CoV-2 varijanti širom sveta, širenje pandemije se ubrzava. Istraživački tim koji su predvodili Žoel Peleti i Žan-Fransoa Mason, profesori na Odseku za hemiju Univerziteta u Montrealu, imao je za cilj da otkrije šta dovodi do stvaranja više zaštitnih antitela - vakcinacija ili prirodna infekcija.
U svojoj studiji koju su objavili u ponedeljak u magazinu "Scientific Reports" oni ističu da su oni koji su primili Fajzer ili AstraZeneka vakcina imali nivoe antitela koji su bili znatno više u odnosu na one koji su preležali infekciju prirodnim putem. Ova antitela su takođe bila efikasna i protiv delta varijante virusa, koja nije bila prisutna u Kvebeku u momentu kada su prikupljeni uzorci za ispitivanje 2020. godine.
Mason, specijalista za biomedicinske instrumente, i Peleti, stručnjak za hemiju proteina, bili su posebno zainteresovani za grupu ljudi koja je do sada najmanje proučavana, a to su ljudi koji su dobili infekciju, ali nisu hospitalizovani usled iste.
Tako su 32 kanadska pacijenta učestvovala u ispitivanju, i to od 14 do 21 dan nakon što im je dijagnostikovan virus PCR testiranjem, a nisu imali potrebe za hospitalizacijom. Važno je napomenuti da se sve dešavalo 2020. godine, pre nego što su se pojavile beta, delta i gama varijanta.
"Svako ko je bio zaražen proizvodi antitela, ali stariji ljudi proizvode više od onih koji su mlađi od 50 godina. Pored toga, antitela su još uvek bila prisutna u njihovom krvotoku i 4 meseca nakon njihove dijagnoze", ističe Mason.
EPA/VALDRIN XHEMAJ
Antitela koja su dobijena nakon infekcije originalnim sojem virusa takođe su reagovala na varijante SARS-CoV-2 virusa koje su se pojavile u narednim talasima, ali u manjoj meri - njihova moć je smanjena od 30 do 50 odsto.
"Rezultat koji nas je najviše iznenadio jeste taj da su antitela proizvedena od strane prirodno inficiranih osoba starijih od 50 godina pružala veći stepen zaštite nego ona kod ljudi mlađih od 50", istakla je Peleti.
Kada se vakciniše neko ko je imao blag slučaj Kovida, nivo antitela u njihovoj krvi se udvostručuje u poređenju sa nevakcinisanom osobom koja je bila zaražena virusom. Njihova antitela su takođe u stanju da spreče interakciju spajk proteina ACE-2, odnosno prodor delta soja.
"Ali ono što je još interesantnije jeste da imamo uzorke osobe koja je mlađa od 49 godine, a čija indekcija nije proizvela antitela koja inhibiraju interakciju spajk proteina ACE-2, za razliku od vakcinacije. Ovo sugeriše da vakcinacija povećava zaštitu od delta varijante među ljudima koji su prethodno bili zaraženi originalnim sojem", zaključio je Mason.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Vesti
Komentari (0)