ISPLIVALI DETALJI ZLOČINAČKE AKCIJE "OLUJA" Ustaše krenule u etničko čišćenje i ubijanje Srba, a iza njihovih ratnih zločina i zverstava stoji podrška ovog centra moći

Nikola Šainović, bivši premijer Srbije i potpredsednik vlade Jugoslavije, bio je gost emisije "Intervju" na kanalu "Balkan Info" i tada je otkrio je malo poznate detalje o ratovima na prostoru bivše SFRJ, potpisivanju Dejtonskog sporazuma i zločinačkoj akciji "Oluja".

Šainović je kao jedan od glavnih aktera u političkim odlukama devedesetih bio svedok mnogih događanja i čuvar mnogih tajni.

NIkola Šainović Foto: Tanjug/DRAGAN KUJUNDŽIĆ

Raspad SFRJ i ustanak Srba 

Nikola Šainović smatra da je sa aspekta srpskog naroda, Jugoslavija bila rešenje za "srpsko nacionalno pitanje".

- Naš stav je bio tada da pustimo da iz Jugoslavije izađu svi oni koji žele da izađu, ali da sa sobom ne "nose" i srpski narod, nego da mu ostave pravo da se opredeli gde će da živi, ako već stara država prestaje. Nažalost, velike sile su to presekle i odmah tražile priznanje, a srpski narod je, pre svega u Krajini, zbog istorijskog nasleđa i genocida koji se desio, to doživeo kao napad koji mu ugrožava opstanak. Zato se srpski narod u Krajini digao na ustanak.

- Ustanak Srba u Krajini bilo je njihovo duboko ubeđenje da se bore za goli život. Naše je bilo samo, hoćemo li im u toj borbi pomoći da opstanu ili ćemo ih ostaviti na milost i nemilost. Mislim i sada da nismo mogli da ih ostavimo, da na to nismo imali pravo. Bili smo svesni posledica po Srbiju ako ih podržimo, ali ja ne znam ko je mogao da se odrekne podrške sopstvenom narodu u Hrvatskoj samo zato što se bojao posledica.

Plan Z-4

O famoznom planu Z-4, koji su predložili kontakt grupa UN, na čelu sa Piterom Galbrajtom, Evropska Unija, Ruska Federacija i Sjedinjene Američke Države, a koji je Srbima na većini teritorija RSK garantovao autonomiju, ali u okvirima Hrvatske i koji je srpska strana odbila, Šainović smatra da nije propuštena velika prilika i taj dokument ocenjuje kao manifestaciju hrvatske strane uoči spremanja "Dejtonskog sporazuma".

- Taj ugovor je bio jedna manifestacija, kada je "Dejton" već bio dogovoren, kada su se odnosi snaga znali, i kada se čekala njegova sednica. Z-4 je ubačen kao pokušaj Hrvatske da napravi parcijalan dogovor, da ne bude deo celine dogovora, jer smo Milošević i mi bili na stanovištu da pitanje Rrepublike Srpske Krajine i Republike Srpske treba da se reši na međunarodnoj konferenciji kao celina, tako se Dejton i spremao.

 

 

- Ako bi prihvatili parcijalno rešenje, onda bi razvezali paket i pitanje je šta bi ostalo. Pogotovu što je tada naša vojno-strateška pozicija bila nemoguća, Bosna je bila pod zabranom leta, NATO avioni bili su iznad Bosne, mi nismo mogli da pokrenemo nijednu četu da pređe Drinu i ima bilo kakav uticaj, a da ne upadne u klješta NATO aviona. Iz te situacije smo čekali da se desi "Dejton". Nažalost, Amerikanci su dali saglasnost Tuđmanu za početak "Oluje", mimo dogovora, znajući da mi ne možemo ništa da uradimo, da smo potpuno blokirani.

Akcija "Oluja"

Plan za početak etničkog čišćenja Srba od strane ustaša, Šainović prepisuje Amerikancima, koji su sa Tuđmanom napravili dogovor.

- Amerikanci su tražili da Tuđman sa dve brigade podrži Muslimane protiv Fikreta Abdića, što je Tuđman odbio pod izgovorom da te brigade hoće da upotrebi za oslobađanje "hrvatske teritorije", dajući Amerikancima uslov, da ako žele da podrži Muslimane, oni će morati da dozvole "Oluju". Amerikanci su se nakon dva dana većanja vratili i dali odobrenje za "Oluju", mimo svih dogovora vezanih za "Dejton", i onda je ostalo pitanje, kada se "Oluja" završila, da li uopšte ići u Dejton.

Potpisivanje mirovnog sporazuma u Dejtonu, Foto: Profimedia

- Tada je preovladalo mišljenje da se mora spasti što se spasti može, jer druga strana samo čeka da ne odemo i da zgazi Republiku Srpsku zbog vojnog odnosa kakav je postojao, tako da je u Dejtonu barem sačuvana Republika Srpska.

Franjo Tuđman sa svojim ustašama slavi zločine nad Srbima, Foto: Printscreen

Napad na Knin

Kada je reč u napadu i kasnije padu Knina, Šainović negira spekulacije da je to bila stvar dogovora Miloševića i Tuđmana, već da se radilo o smišljenoj operaciji napada na civile od strane Hrvata, ali i Amerikanaca.

Knin, glavni grad Republike Srpske Krajine, Foto: Printscreen

- Radi se o vojno pripremljenom i izvedenom zločinačkom planu protiv civila.

- Napad hrvatske vojske na Knin nije bio napad artiljerijom, tenkovima, na prvu liniju odbrane, što bi bilo vojnički normalno, već preko te linije odbrane na civile u Kninu višecevnim bacačima, raketiranjem grada dok se nije izludelo stanovništvo od panike i kada su civili počeli da beže, te salve višecevnih bacača išle su za civilima, terajući ih dalje. To je izazvalo paniku kod vojnika, čije su to bile majke, žene i deca i došlo je do narušavanja linije fronta.

Foto: Printscreen

- Zato mi moramo da objašnjavamo zločinačku prirodu "Oluje", zbog toga što je njena dominantna svrha bila napad na civile pa tako i razbijanje fronta odbrane.

Nereagovanje Vojske Jugoslavije i SRJ

Tadašnji predsednik RSK Milan Martić tražio je pomoć od rukovodstva SRJ u vidu vojne intervencije, međutim, Šainović tvrdi da tako nešto nije bilo izvodljivo.

- To je situacija kada mi ne možemo da se pomerimo. Ni sama Vojska Republike Srpske nije uspela da konsoliduje napad prema njima, nažalost nismo mogli da pomognemo bilo kako.

Milan Martić i Slobodan Milošević: Printscreen

- Vršili smo ogroman pritisak na Amerikance, da se ispoštuje budući sporazum, taj koji če se desiti u Dejtonu, kao jedini mirovni argument. A mi kada dajemo ultimatum ili kada pretimo, nemamo sa druge strane muslimanske ili hrvatske snage, već NATO.

- Da je to bio samo lokalni rat, stanje bi bilo potpuno drugačije, ali mi smo imali NATO, čija je pretnja bila bombardovanje odmah u momentu upotrebe snaga, jer kada one predju Drinu, padaju mostovi, kada padaju mostovi, nađete se u neprijateljskom okruzenju.

Holbruk držao sve konce

Za Ričarda Holbruka, diplomatu i izaslanika SAD, Šainović tvrdi da je lično rekao Tuđmanu da prestane sa ratnim dejstvima.

- Holbruk je došao kod Miloševića u trenutku kada su hrvatsko-muslimanske snage došle kod Prijedora i time ugrozile Banjaluku. On je tada iz Miloševićeve kancelarija zvao Tuđmana i rekao dogvori moraju da se poštuju, da ratna dejstva moraju da se obustave. Tako se i pokazalo u Dejtonu kada je linija fronta vraćena na odnos 41-59 kakva je i bila pre početka "Oluje". Mirovni sporazum u Dejtonu je bio naša jedina šansa u tim uslovima.

Ričard Holbruk: Printscreen

Kontakti Miloševića i Tuđmana

Za spekulacije i navode da su se Milošević i Tuđman na svojim mnogobrojnim sastancima dogovarali o sudbini Srba i Hrvata na našim prostorima, Šainović kaže da je u pitanju mistifikacija.

- To je mistifikacija iz naivne misli da tu više niko osim nas ne postoji, a sve je diktirano od strane NATO-a. Kontakata je bilo, zaraćene strane uvek imaju kontakte, naročito na međunarodnim skupovima. Pogrešno se tumači da su Tuđman i Milošević nešto aranžirali i dogovarali. To što su bili u kontaktu ne znači da su bilo šta bitno dogovorili. Čak i da su hteli, nisu mogli, jer to kad će rat početi i kad će se završiti nisu odlučivali oni već Amerikanac, koji je upravljao krizom. Amerikanac je odobrio početak "Oluje", Amerikanac Holbruk je naredio odavde iz Miloševićeve kancelarije kad treba da stane.  

Slobodan Milošević i Franjo Tuđman: Printscreen

Šainović je kao jedan od uzroka srpske golgote u Hrvatskoj ukazao i na to da su Nemačka i Austrija, kada je Hrvatska proglasila nezavisnost, prve priznale Hrvatsku, i to u administrativnim granicama, kakve ima i danas.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI