RADUJEM SE SVAKOM KORAKU MOJE ĆERKICE Mladen Todić iz Požarevca šest godina živi normalno sa transplantiranom jetrom

Požarevljanin Mladen Todić je sa 32 godine saznao da ima sklerozirajući holangitis s ulceroznim kolitisom. Težak naziv, ali još teža vest koja ga prati - da je transplantacija jedini spas jer leka za tu bolest nema. Ove nedelje je obeležio šest godina od kada je zahvaljujući donoru dobio jetru i nastavio da živi, radi, trenira…

Kako je ispričao za Alo!, prvih nekoliko godina posle dijagnoze osećao se dobro, ali je teško prihvatio informaciju da će biti stavljen na listu za transplantaciju, ali i da Srbija ima veoma mali broj donora, te da se dugo čeka.

- Moj ulazak na listu sam tada shvatio kao tačku na život, mogućnost da osnujem porodicu. Naredne dve godine sam živeo po bolnicama, uz nebrojene preglede, analize i kontrole - priseća se Mladen.

Kada je njegova supruga ostala trudna, promenili su se prioriteti i najvažnije mu je bilo rođenje ćerkice Nine.

- Želeo sam da dočekam da ćerkici kupimo šetalicu, da prohoda, njen prvi rođendan, da se venčamo u crkvi i da je krstimo. Čekajući njeno krštenje, 2015. dva puta zaglavljujem u Urgentnom centru. Nina je u tom periodu prohodala, ali ja nisam mogao da je držim za ručice, niti da je podignem.

Imao je samo 36 godina, kad je prvi put dobio poziv za transplantaciju

Kada je prvi put bio u sobi za pripremu pred operaciju, pored njega su bila još dvojica. Neizvesnost. Ko će te noći da dobije šansu za spasenje. On ne. Saopštili su mu da nije najbolji kandidat. I tako četiri puta. U isto vreme osetio je olakšanje, jer ne ide pod nož, ali i razočaranje jer te noći neće ozdraviti. U trenutku kad je pozvan peti put na proveru poklapanja s donorom, imao je samo 50 kilograma. Dobiće jetru.

Foto: privatna arhiva

- I dok su me vozili u salu tog 13. oktobra 2016. godine, izgledao sam kao štapić ispod pokrivača. Nikada neću zaboraviti trenutak kad me je hirurg koji će me operisati pitao Mladene, hoćemo li u salu?, a ja sam mislio samo na moje dete. U sebi sam govorio da moram da izdržim i dočekam njen treći rođendan i da je sa suprugom vodim na more. Nisam hteo da dozvolim da se moja Tamara sama brine o našoj devojčici. Poslednje čega se sećam jeste doktorka koja mi je rekla da se opustim i pogledam u lepe oči anesteziološkinje dr Nataše Petrović. Te oči su bile i prvo što sam video kad sam se probudio. Rekla mi je da je sve prošlo odlično i da treba da se odmaram. Kad mi je supruga došla u posetu posle transplantacije, prvi put sam shvatio koliko sam ja zaista bio bolestan. Ušla je u sobu i rekla: „Bože, Mlađo,  ja sam zaboravila koliko si lep!“ - ispričao je Todić.

Foto: privatna arhiva

Samo 13 dana posle operacije otišao je kući kao zdrav čovek ne znajući od koga je dobio organ.

- Ljudima koji su odlučili da daju saglasnost za doniranje organa svoje najmilije osobe, i time spasu moj i život još sedmoro ljudi, samo bih rekao da je Nina nastavila da raste uz oca i da su time učinili da njihov najbliži, na neki način, još uvek živi, ali i da ga se neko osim njih seća, jer ne prođe dan da ne pomislim na njega i njegovu divnu porodicu, iako ih ne poznajem. Oni su moju tačku na život pretvorili u zarez, zaključio je Mladen Todić za Alo!

Moliš Boga i da dobiješ i da ne dobiješ organ

Kada god bi bio pozvan na proveru da li se poklapa sa donorom, u Mladenu su se borile misli.

- Bio sam strašno uplašen. Molio sam Boga da ne dobijem organ. Ta operacija za mene je značila novi početak, ali za nekoga drugog to je bio kraj - kaže i priseća se da je mnogo razmišljao o toj unesrećenoj porodici, o ljudima koji se opraštaju od deteta, majke, supruga, muža, oca...

Zajedno za novi život

Nakon što je dobio jetru od donora osnovao je Udruženje „Zajedno za novi život“ koje okuplja transplantirane pacijente i one koji su na listama čekanja, bez obzira koji je organ u pitanju. U saradnji s Ministarstvom zdravlja pokrenuli su veliku Nacionalnu kampanju pod nazivom „Još si mi trag“, čiji je cilj da ljudi shvate da jedno „da“ u trenutku kad njihovom najmilijem medicina više ne može pomoći može spasti i produžiti do osam života.

U Srbiji na transplantaciju čeka više od 2.000 ljudi, među njima je i tridesetoro dece.

Najnovije vesti sa fronta pratite na Telegramu!

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI