OSTAVINSKI POSTUKAK - OSNOVNA PRAVILA Da li je naslednik dužan da plaća dug koji je ostao iza preminulog?

Šta se nasleđuje?

Nasleđe čini uglavnom sve ono što je umrli imao u trenutku smrti (to mogu biti kuća, stan, automobi...), ali i dugovi. Međutim, važno je naglasiti da naslednik odgovara za dugove ostavioca do vrednosti nasleđene imovine.

Ukoliko umrli nije ostavio imovinu, sud će obustaviti ostavinski postupak.

-  Sud će tako postupiti i ako je umrli ostavio samo pokretnu imovinu, a nijedno od lica pozvanih na nasleđe ne traži da se sprovede ostavinski postupak - kaže za alo.rs advokat Saša Rajković.

Foto: Printscreen Happy TV

Ukoliko se radi o nelegalnoj nepokretnosti, javni beležnici i sudovi zavode ih kao vanknjižno vlasništvo u spisak imovine koja čini nasleđe. To je važno i kako bi naslednik mogao da nastavi postupak legalizacije tog objekta.

Ko mogu biti naslednici?

Kao učesnici u ostavinskom postupku mogu se pojaviti zakonski naslednici, koji se pozivaju bez obzira na volju umrlog, i testamentarni naslednici, koji nasleđuju po testamentu – poslednjoj želji umrlog.

Testamentarni naslednici su oni kojima je umrli ostavio svoju imovinu testamentom (zaveštanjem), a zakonski naslednik je srodnik ostavioca koji direktno učestvuje u postupku na osnovu zakona.

Koliko traje ostavinski postupak?

- Ostavinski postupak se okončava rešenjem o nasleđivanju i, po pravilu, ne bi trebalo da traje duže od 9 meseci od trenutka smrti ostavioca. U praksi ostavinski postupak obično traje dva meseca - kaže advokat Rajković.

Koliko košta ostavinski postupak?

Porez na nasleđe i poklon ne plaća naslednik prvog naslednog reda, supružnik i roditelj ostavioca.

Visina poreza zavisi i od vrednosti nasleđene imovine, kao i nagrada za beležnika.

Naslednik može biti oslobođen plaćanja troškova ako bi plaćanjem troškova porodici naslednika bila ugrožena socijalna sigurnost.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI