TAJNA KIĆENJA JELKE Mnogi veruju da je poreklo ovog običaja hrišćansko, a da li je baš tako?

Novu godinu i božićne praznike mnogi u našoj zemlji dočekuju ukrašavanjem jelke u svojim domovima. 

Pre kupovine ostalih ukrasa, namirnica za novogodišnju noć i praznike koji slede posle nje, prvo se u kući okiti jelka.

Jelka se kiti u gotovo svim kulturama, bez obzira na to da li se u pojedinim državama slavi Božić ili ne. To je simbol prazničnog duha.

Međutim, da li vam je poznato poreklo ovog običaja?

Foto: Shutterstock

Prema nekih istorijskim spisima, kićenje jelke nije hrišćanski, već paganski običaj! 

Rimljani su verovali da je jelka mesto gde se nalaze duhovi šuma, pa su u novogodišnjoj noći odlazili da ih darivaju. Posle toga, sekli su mlade jelke i donosili ih kućama, kako bi na taj način označavali početak nove godine. Mlado, zimzeleno drvo predstavljalo je podsetnik da će zima proći i da će doći proleće.

Postoje dva verovanja o tome kako je nastalo kićenje jelki.

Prema prvom, sveti Bonifacije je spasao život detetu koje su pagani hteli da žrtvuju, tako što je pesnicom sravnio sa zemljom hrast oko kojeg su se okupili. Na mestu gde se nalazio hrast nikla je jela, kao simbol Isusovog večnog života.

Druga legenda kaže da su ispred pećine, gde je rođen Isus Hrist, bila tri zimzelena drveta – kedrovo drvo, bor i jela. Nakon Isusovog rođenja u znak pozdrava zatresla su se sva tri drveta i darivali su mesiju. Kedar je kao dar za novorođenče imao mirišljave iglice, bor šišarke, a jela nije imala nikakve plodove koje bi poklonila, pa je zaplakala. Na nju se tada anđeo smilovao i poklonio joj zvezdi sa neba, koju je ona onda poklonila Isusu. Upravo se zbog ovoga na vrh jelke stavlja zvezda - kao znak ljubavi prema Isusu Hristu.

Zimzeleno drvo je simbol večnog života kod mnogih starih naroda (Egipćani, Kinezi, Jevreji). Postoji više legendi o tome kako je nastala prva novogodišnja jelka.

Prva novogodišnja jelka

Zimzeleno drvo je simbol večnog života kod mnogih starih naroda (Egipćani, Kinezi, Jevreji). Postoji više legendi o tome kako je nastala prva novogodišnja jelka.

Foto: Shutterstock

Običaj kićenja novogodišnje i božićne jelke vuče korene iz XI veka. “Rajsko drvce” ukrašeno crvenim jabukama 24. decembra, na dan Adama i Eve, u Zapadnoj Nemačkoj se s vremenom počelo unositi u kuću i kititi kolačićima različitog oblika.

Sveće, kao simbol Hrista, bile su obavezni pratilac toga običaja. U istoj sobi nalazile su se male piramide pravljenje od hrane i ukrašavane zelenilom, svećama i zvezdama.

Spajanjem ta dva običaja u XVI veku ustalio se ritual ukrašavanja božićnog drveta, da bi se do XVIII veka on proširio na celu Nemačku, Francusku i Austriju.

Princ Albert, muž kraljice Viktorije, doneo je jelku u vindzorski zamak 1841. godine. Ta jelka bila je ukrašena igračkama i malim poklonima, venčićima, slatkišima i papirnim cvetićima. Običaj se iz kraljevskog kruga brzo proširio na srednju klasu, a zatim i na običan narod.

Posredstvom Nemaca jelka se u ranom XVII veku doselila i u Severnu Ameriku, a preko zapadnih misionara božićno drvo tokom XIX i XX veka stiže i u Kinu i u Japan. Raskošni izgled koji simbolizuje sreću, obilje i blagostanje jelka je dobila u XIX veku.

Alo

Prvi ukrasi za jelku

U početku se jelka kitila različitim kolačima, bombonama, svećama, orasima, suvim šljivama, mašnama… Danas imamo različite ukrase koji nisu jestivi, a ovaj “trend” kićenja jelke nejestivim predmetima, nastao je sasvim slučajno, ali je brzo doživeo popularnost.

Foto: Shutterstock

Naime, jedan nemački duvač stakla koji je bio siromašan i nije mogao da kupi jestive ukrase za jelku kako bi usrećio svoju decu, bio je veoma tužan i očajan zbog toga. Kako bi ipak okitio jelku i ulepšao praznike za svoju porodicu, on je od stakla pravio kugle i okačio ih na jelku. Njegovi ukrasi su izazvali oduševljenje među narodom, pa se ovaj duvač stakla ubrzo i obogatio zahvaljujući svojoj ideji.

Kultura dekorisanja jelke

Kićenje jelke je pre svega vezano za zapadno-evropsku, katoličnu i protestantsku kulturu, ali je i kod nas zaživela. U našoj istoriji je grančica hrasta (badnjak) predstavljala simbol Božića i bila je deo rituala uoči i tokom ovog praznika.

Nakon što su komunisti došli na vlast u SFRJ badnjak je izgubio svoj značaj, s obzirom na to da je označavao deo religijskoj običaja. Tada su pioniri počeli sa kićenjem jelke za novogodišnje praznike, koja uopšte nije imala verski karakter.

Bez obzira na to da li se jelka kiti u okviru verskog praznika ili kao deo novogodišnjih praznika, ona označava blagostanje, sreću, radost, nadu i kao ritual najčešće je vezana za porodicu.

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA!

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI