NIJEDAN DATUM NE OBELEŽAVA SRBE I SRBIJU KAO 28. JUN Vidovdan - srpska tragedija, mit i zavet!

Alo! / Zorica Zarić

Vesti

27.06.2023

06:00

Već šest vekova on je temelj na kome su izgrađeni ideali našeg naroda. Simbol stradanja, pokajanja i praštanja, trpeljivosti i velikodušnosti, pravde i čovečnosti

Vidovdan, srpska tragedija, zavet i mit — Foto: Tanjug/Foto: Tanjug

prethodna vest

"GOVORE: BIĆE TO MONSTRUOZNA KATASTROFA ZA VAS!" Šta je stavljeno na kocku u sukobu u Ukrajini?

17:57

Vesti 0

sledeća vest

OPOZICIONI ARIHITEKTA ZA N1: Moguće da je pad nastao zbog greške projektanta objekta pre 60 godina! (VIDEO)

16:06

Vesti 43

Najsvetiji datum u srpskoj istoriji, 28. jun 1389. godine, dan kada je u krvavoj bici na Kosovu poginuo knez Lazar, već šest vekova predstavlja temelj na kome su izgrađeni ideali našeg naroda. Vidovdan je simbol stradanja, pokajanja i praštanja, trpeljivosti i velikodušnosti, pravde i čovečnosti.

Kolektivni zavet

Nedaleko od Prištine, na Gazimestanu 28. juna 1389. godine, na Vidovdan, srpska vojska pod vođstvom Cara Lazara suočila se sa osmanlijskom vojskom koju je vodio Murat Prvi i njegovi sinovi Bajazit Prvi i Jakub.

Prema jednom „slovu“ o knezu Lazaru, na Kosovu je bilo 300.000 Turaka i samo 100.000 srpskih vojnika. Turski izvori, da bi opravdali to što nisu pobedili, donose obrnute podatke i navode: Knez Lazar i njegovi saveznici su osim Vuka Brankovića i Bosanaca, imali vojsku Vlaha, Ugara, Čeha, Arbanasa, Bugara i Franaka, ukupno 300.000 konjanika u oklopu, dok je Turska vojska imala jedva upola manje.

SUDBONOSNI VIDOVDANI

1389. KOSOVSKI BOJ U sukobu srpske i turske vojske stradali su vladari obe strane - i knez Lazar i sultan Murat.

1881. TAJNA KONVENCIJA Kralj Milan Obrenović i car Franjo Josif potpisali ugovor kojim se Srbija odrekla ideje oslobađanja Bosne, ali je dobila podršku za oslobađanje Kosova i Makedonije.

1914. SARAJEVSKI ATENTAT Gavrilo Princip ubio je Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju. To je bio okidač za izbijanje Prvog svetskog rata mesec dana kasnije.

1919. VERSAJSKI SPORAZUM Ovim sporazumom je okončan sukob između Antante i Nemačke.

1921. VIDOVDANSKI USTAV Kralj Aleksandar proglasio je ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, kojim nijedan od tri naroda nije bio zadovoljan.

1947. REZOLUCIJA INFORMBIROA Zbog razmimoilaženja Josipa Broza Tita i Josifa Visarionoviča Staljina, u Budimpešti je doneta rezolucija protiv jugoslovenskih komunista.

1989. GOVOR NA GAZIMESTANU Na obeležavanju 600. godišnjice Kosovske bitke Slobodan Milošević je održao govor na Gazimestanu, koji mnogi smatraju prekretnicom u postojanju Jugoslavije.

2001. IZRUČEN HAGU Slobodan Milošević je izručen Haškom tribunalu, gde mu se sudilo za zločine koje su srpske snage počinile na Kosovu i Metohiji tokom 1998-99. godine.

2013. PUT U EU Evropski savet u Briselu odlučio je da se sa Srbijom pokrenu pregovori o pristupanju Evropskoj uniji.

U krvavoj bici „bez pobednika“ poginuli su knez Lazar, vladar Moravske Srbije, i turski sultan Murat, što je bio presedan, jer osim njega u periodu od 14. do 20. veka u bitkama nije stradao nijedan drugi osmanski vladar. Činjenica je da je Kosovski boj označio ogromno slabljenje tadašnje Srbije i u istoriji se tumači kao bolan gubitak teritorije od Osmanlija, kraj srednjovekovne Srbije i razlog 500 godina Osmanlijske vladavine na Balkanu.

Uprkos podacima koji idu u prilog tezi da je Srbija na bojištu izgubila, vremenom se iskristalisala činjenica da je dobijeno nešto čime nijedan drugi narod ne može da se pohvali - poruke koje je car Lazar poslao sa Gazimestana postale su kolektivni zavet srpskog naroda. Na nama je samo da umemo da ih pročitamo, razumemo, prihvatimo i primenimo.

Rađanje nebeskog naroda

Nekoliko godina posle Kosovskog boja, Srpska pravoslavna crkva je srpskog kneza Lazara Hrebeljanovića proglasila za sveca, a Vidovdan je posvećen svetoj uspomeni na njega. Istog dana, 28. juna u pravoslavnim hramovima se služi parastos vojnicima koji su dali živote za „krst časni i slobodu zlatnu“.

Onog dana kada je umro car Lazar rodila se legenda o nebeskom narodu. Crkveni pisci sastavili su na desetine spisa: molitvi i pohvalnih slova o knezu Lazaru i Kosovskoj bici u periodu od svega 30 godina nakon bitke.

Narodna verovanja

Verovalo se da je Vid svevideće božanstvo, pa se Vidovdan smatra i praznikom za oči, odnosno danom koji „otvara oči“. Važi i kao dan proricanja i gatanja, najčešće uz pomoć trave vid, poznate u narodu i kao vidac, vidić, vidovka, vidovčica. Tako devojke često prizivaju vrhovno božanstvo - svetog Vida. Vidovdan je dan žalosti, ne igra se, ne peva, ne radi u polju (da kukuruz zametne klipove), ni u vinogradu (da se grožđe ne sasuši i otpadne).

U Šumadiji i još nekim krajevima bio je običaj i da se na Vidovdan iznose tapije i obligacije da bi se razgledale i provetrile. Iznošene su i kese s novcem - da se vidi i izbroji.

Na Homoljskim planinama se verovalo da godina može omanuti ako na Vidovdan nema oblaka, u Gruži da „ptica kukavica koja počinje na Mladence da kuka za kosovskom pogibijom, prestaje da kuka od Vidovdana“, a u Šumadiji da na „Vidov dan, u gluvo doba noći, sve vode na Kosovu poteku crvene kao krv“, a krvlju kosovskih junaka obojeni su i kosovski božuri.

U njima, kao i delima ondašnje vizantijskoj (pravoslavnoj) književnosti, autori su istakli da se uoči boja na Kosovu knezu Lazaru javio anđeo Gospodnji, a njegove reči zabeležio je narodni pesnik: „Kojem ćeš se privoljeti carstvu, dal’ zemaljskom ili nebeskome?“. Lazar je izabrao nebesko nasuprot zemaljskom carstvu i prema tvrdnjama istoričara, to je začetak ideje da su Srbi nebeski narod.

Kneževa kletva trajna i univerzalna

Konstantin Filozof zabeležio da je knez Lazar izdao „poziv i pretnju“ srpskim zemljama, odnosno onim Srbima koji su ignorisali poziv na rat sa Osmanskim carstvom. Taj poziv je sačuvan u srpskim narodnim pesmama u obliku kletve. Smatra se da kletva važi do šestog kolena, a da je sedmo oslobođeno, ali većina veruje da je Lazareva kletva trajna, zavetna i univerzalna:

„Ko je Srbin i srpskoga roda,

I od srpske krvi i kolena,

A ne doš’o na boj na Kosovo:

Ne imao od srca poroda,

Ni muškoga, ni devojačkoga!

Od ruke mu ništa ne rodilo,

Rujno vino, ni ’šenica bela!

Rđom kap’o, dok mu je kolena!“

„Ko ne dođe na boj na Kosovo -

od ruke mu ništa ne rodilo:

ni u polju bjelica pšenica,

ni u brdu vinova lozica!“

Mnogi veruju i da naš narod nikada nije „skinuo“ sa sebe prokletstvo bačeno pre gotovo sedam vekova. Baš zbog toga, smatraju oni, toliko sudbonosnih događaja u srpskoj istoriji odigralo se baš na Vidovdan, 28. jun.

Kosovski božur

Na mestu bitke na Gazimestanu, kao endemska vrsta postoji crveni kosovski božur. Prema narodnom verovanju, u ponoć uoči Vidovdana, reke postanu crvene i poteku uzvodno.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI