SVE GORI Svima je teško na velikim vrućinama, ali neke profesije su daleko opasnije

U sličnom sosu su putari, zidari, čistači ulica, posebno oni čije radno mesto zahteva dodatnu i tešku opremu umesto lagane odeće.

Prema standardima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), ljudi najbolje rade na temperaturi između 16 i 24 stepena Celzijusa. Kada temperatura pređe 38 stepeni, verovatnoća nesreće je između 10 i 15 procenata. Vrtoglavica, glavobolja i grčevi u mišićima su rani simptomi toplotnog stresa, koji mogu dovesti do povraćanja, gubitka svesti, a ukoliko se ne preduzmu odgovarajuće mere i do smrtnog ishoda.

Saša Perišić, pomoćnik direktora Inspektorata za rad, kaže da je poslodavac dužan da zaposlenom obezbedi propisane mere bezbednosti za zdrav rad, a da oni koji ipak moraju da rade u tim uslovima mogu da prijave poslodavca.

- Javno, ili anonimno, mogu prijaviti rad na suncu i inspekcija će u tom slučaju izaći na teren, utvrditi činjenice i okolnosti i preduzeti mere. S obzirom na to da je na poslodavcima da procene rizik, mi imamo redovne i vanredne nadzore, podnosimo prekršajnu prijavu protiv poslodavca i izdajemo usmeni nalog da obustavi rad do 16 časova - napominje Perišić.

Prema rečima dr Ivane Stefanović iz beogradske Hitne pomoći, saveti za radnike su isti kao i za ostale ljude - da se sklone sa visokih temperatura i sunca.

Foto: Printscreen

- Ja na to ne bih imala nikakav komentar, već bih pre svega pitala da li je zaista neophodno da rade na toj temperaturi, na suncu, ili su tako dogovorili, odlučili? Ako već moraju da budu na gradilištu, ili već gde rade, najbolje je da budu u nekoj hladovini koliko se to može, da budu lagano obučeni, u svetlije materijale, da imaju uz sebe nešto slano, nešto slatko, piju vodu redovno i polako - kaže lekarka za Alo!

Kako je istakla, veliko olakšanje i bolji subjektivni osećaj stvara makar i blagi vetrić, kakav je bio juče.

- Kada duva vetrić, malo je prijatnije, ali to ljudima koji su u uniformama ne znači mnogo. Veliki problem imaju upravo oni koji moraju da nose tešku i debelu opremu i garderobu, jer bi u ovim uslovima moralo da važi da svi nose laganiju odeću svetlih boja.

Pored toga, ističe doktorka, kako podnosimo vrućinu je ipak individualno.

- Zavisi i ko je kako adaptiran, kakvo mu je stanje organizma, da li je utreniran. Vidimo Novaka Đokovića koji u Australiji na 50 stepeni igra pet sati, a nama je vruće dok ga gledamo, tako da svako mora da uključi u tu procenu i zdrav razum i poznavanje sebe, kao i one opšte savete - zaključila je doktorka za Alo!

Podsetimo, poslodavci su dužni da primenjuju Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i podzakonske akte, kao što je Preporuka za rad pri ekstremno visokim temperaturama. Međutim, pomenutim zakonom nisu precizirane maksimalne temperature za rad u zatvorenom prostoru i na terenu, a zastarela preporuka iz 2007. godine samo preporučuje poslodavcima šta im valja činiti u uslovima visokih temperatura (iznad 36 stepeni), i uglavnom se odnosi na građevinarstvo, poljoprivredu i ugostiteljstvo.

Normalan rad je do 28 stepeni

Samo nekoliko evropskih zemalja ima zakone koji štite radnike tokom toplotnih talasa, sa velikim rasponima od 28 do 36 stepeni. Primera radi, propisima Belgije dozvoljena temperatura za malo fizičko opterećenje iznosi 29 stepeni, 26 stepeni je za umereno teško, 22 stepena za teško, a 18 za veoma teško fizičko opterećenje.

Elementarna nepogoda

Saša Perišić ističe da su u našem zakonodavstvu transponovane sve direktive EU kada je u pitanju rad na visokim temperaturama.

- Tamo ne postoji obaveza obustave rada na visokim temperaturama. Ono što može da se uradi kod nas je da se, kada su ekstremno visoke temperature, proglasi elementarna nepogoda. Prema Zakonu o vanrednim situacijama, to može u našoj zemlji. To se do sada nije desilo, i zato imamo ovakve slučajeve, izolovane, ja bih rekao - kazao je Perišić.

Dovoljno vode i rashlađivanje

Perišić ukazuje da postoji plan preventivnih mera gde piše da je poslodavac obavezan da obezbedi dovoljne količine vode, svežih i hladnih napitaka, prostor gde će se radnici rashladiti, da se dopunjuju radnici, da se vrši smenska izmena radnika, da se teški fizički poslovi rade u jutarnjim časovima, a drugi ostave za kasnije.

- Ne postoji preporuka da se radi noću, ali posle 16 časova može dok poslodavac ima mogućnosti - ističe Perišić.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI