NASTAVLJEN RAD NA PROJEKTU DUALNOG OBRAZOVANJA U SRBIJI Predstavljen plan za naredne četiri godine

U skladu sa opredeljenjem Vlade Republike Srbije da reformiše i dalje razvija sistem dualnog obrazovanja, Švajcarska je odlučila da od ove godine proširi podršku ovom sistemu i to u smislu dalje nadgradnje strateškog i pravnog okvira, izgradnje kapaciteta škola i kompanija, podrške privredi i razvoju infrastrukture potrebne za modernizaciju dualnog obrazovanja, piše Blic.

Švajcarska uključena u projekat razvoja

Švajcarska se od 2017. godine uključila u reformu dualnog obrazovanja sa projektom od blizu milion evra, gde je značajnu savetodavnu podršku pružila prof. dr Ursula Renold sa ETH univerziteta u Cirihu.

Danas, Švajcarska to radi kroz četiri projekta ukupne vrednosti od 15 miliona evra. Jedan od njih je i projekat sa Vladinom kancelarijom za dualno obrazovanje i NOK sa ciljem dodatnog unapređenja zakonodavnog okvira i izgradnje kapaciteta škola i nastavnika, uz digitalizaciju najvažnijih procesa, a sve u cilju da ceo sistem bude transparentniji i dostupniji.

Sa kolegama iz Austrije sarađuje se na drugom projektu podrške Privrednoj komori Srbije da modernizuje neke od programa/nastavnih planova, uzimajući u obzir i švajcarsko i austrijsko iskustvo. Projekat takođe ima za cilj unapređenje internih kapaciteta Komore za pružanje usluga kompanijama koje ulaze u dualno obrazovanje. Kolege sa ETH univerziteta pružaju dalju podršku na oba ova projekta. Konačno, sa našim nemačkim kolegama u okviru Regionalnog Challenge Fond-a, podrška se pruža razvoju potrebne infrastrukture za nesmetanu implementaciju programa dualnog obrazovanja.

"Dualno obrazovanje pruža potrebne veštine"

Šef razvojne saradnje Ambasade Švajcarske u Srbiji, Ričard Koli istakao je da dualno obrazovanje osigurava da su veštine koje mladi stiču zaista relevantne i zasnovane na najnovijim tehnologijama i zahtevima tržišta rada.

- Kao Švajcarac, zaista verujem u dualno obrazovanje. Kao šef švajcarske razvojne saradnje, mogu da kažem da je ovo bila jedna od najvažnijih tema u našem portfoliju ekonomskog razvoja. Mislim da je to zato što funkcioniše na sistemskom nivou i zadire u različite interese – obrazovanje, privatni sektor, društvo. Za nas je takođe jedinstvena situacija jer vodimo dijalog na temu dualnog stručnog obrazovanja sa različitim nivoima - od operativnog, kao što su konkretne škole i kompanije do najvišeg političkog nivoa, premijer, ministar, predsednik. Takav pristup ne možete videti u svim državama u kojima smo prisutni, to je specifičnost za Srbiju. - dodao je Koli.

Saradnjom do kvalitetnog obrazovanja

Gabrijela Grujić izjavila je da je saradnja počela još od 2018. godine uz podršku Vlade Švajcarske sa projektom Podrška razvoju i uspostavljanju nacionalnog modela dualnog obrazovanja.

- Saradnja je utemeljila ne samo put već i kvalitet platforme dualnog obrazovanja koja podrazumeva učenje na dva mesta, u obrazovnom i privrednom sistemu. Sa završetkom projekta, dostignutim rezultatima, a uz podršku i nemačke i austrijske vlade, uspostavljen je model dualnog obrazovanja koji osigurava kvalitet obrazovanja i mogućnost bržeg zapošljavanja za mlade, ali i kompetentne kadrove za narastajuću srpsku privredu. Nastavljajući sa aktivnostima kroz novi projekat Podrška reformi dualnom sistemu srednjeg stručnog obrazovanja i Nacionalnom okviru kvalifikacija u svetlu celoživotnog učenja u Srbiji u saradnji sa Švajcarskom agencijom za razvoj i saradnju, obezbedili smo podršku izmenama i dopunama Zakona o dualnom obrazovanju i Zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija, za koje se pretpostavlja da će mladima obezbediti siguran karijerni put u Republici Srbiji - kaže Grujić.

Dodaje da, uvažavajući preporuke eksperta prof. dr Ursule Renold sa švajcarskog Federalnog instituta tehnologija (ETH), čiju je podršku na projektu inicirao Predsednik Republike Srbije, vide Srbiju kao zemlju koja može da obezbedi kadrove za inovativnu i savremenu privredu.

Dualno obrazovanje zbog potreba privrede

- Uvođenje dualnog modela obrazovanja u srednje stručno obrazovanje u Srbiji inicirala je privreda Srbije kako bi na ovaj način pokušala da reši jedan od najvažnijih problema u poslovanju, a to je nedostatak kvalifikovanih kadrova sa znanjima i veštinama koje traži tržište rada. Benefiti dualnog obrazovanja za poslodavce su višestruki – pre svega, poslodavci koji imaju učenike u dualnom obrazovanju imaju mogućnost da smanje troškove selekcije novih kadrova, a i skraćuju vreme uvođenja u posao novog radnika. Zatim, aktivnijim angažovanjem poslodavaca u izradi opisa poslova kao prvih koraka u pripremi novih standarda kvalifikacija, daju se inputi da se nastavni planovi i programi usklađuju sa poslovno-tehnološkim procesima i generalno se proces obrazovanja stavlja u funkciju rasta i razvoja privrede. Takođe, kroz dualno obrazovanje poslodavci mogu da utvrde koji mladi su zainteresovni za obučavanje i za složenije poslove. I naravno, investiranje u obrazovanje je promovisanje društvene odgovornosti kompanije - rekla je Mirjana Kovačević.

Jelena Manić Radoičić istakla je da je "Regionalni čelendž fond" finansijski mehanizam koji u regionu Zapadnog Balkana 6 pospešuje relevantnost obrazovanja i obuka na tržištu rada finansiranjem ulaganja u opremu i infrastrukturu obrazovnih ustanova koje tesno sarađuju sa kompanijama na jačanju dualnog ili stručnog obrazovanja.

- Obrazovne ustanove i kompanije učestvuju na javnim nadmetanjima i takmiče se za značajne bespovratne investicije do 600.000 EUR. Sredstva za RČF izdvojilo je nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj, a poverena su Nemačkoj razvojnoj banci u iznosu od 64,3 miliona eura. Projekat kofinansira i SDC Švajcarska Agencija za razvojnu saradnju sa dodatnih 9.7 miliona CHF. Glavni implementacioni partner je Komorski investicioni forum Zapadnog Balkana 6, čiji je član i jedan od osnivača Privredna Komora Srbije. RČF je do sada održao tri javna poziva otvorena za sve obrazovne ustanove i kompanije iz šest ekonomija Zapadnog Balkana, na kojima su takmičari iz Srbije postigli značajan uspeh i ostvarili investicije u iznosu od 6.54 miliona EUR bespovratnih sredstava - zaključuje ona.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI