HILJADE DECE UMIRE OD BOLESTI KOJE SU SE SMATRALE BEZAZLENIMA Mališani su postali otporni na ovaj lek, a alternativa ne postoji

Alarmantan je podatak da su mališani često rezistentni, odnosno na njih lek više ne deluje.

Postavlja se opravdano pitanje kako će se ubuduće lečiti infekcije srednjeg uha, sepsa, meningitis obzirom da je manje od polovine antibiotika efikasno u lečenju tih infekcija, što je posebno opasno za odojčad i decu jer je njihov imuni sistem još nezreo, navodi se u studiji koju je napravio Univerzitet u Sidneju.

Broj rezistentnih rekordno povećan

U poslednjih 15 godina se broj imunih na antibiotike širom sveta povećao. Ali na nove antibiotika se još dugo čeka.

 Istraživanje je dugo zanemarivalo antibiotike jer istraživanje u ovom sektoru nije isplativo za farmaceutske kompanije - dodaje Hibner.

Neispravno doziranje

Prilikom davanja antibiotika nije važan samo tačan izbor leka, već i doziranje. Antibiotik je često teško dozirati sa antibiotskim sirupom, koji se najčešće propisuje deci još nespremnoj da gutaju tablete.

- Može se dogoditi da roditelji nenamerno pogreše prilikom doziranja antibiotika. U 50 odsto slučajeva deca ne dobiju količinu leka koju im je propisao lekar - kaže Johanes Hibner iz nemačkog Društva za dečje infektivne bolesti.

Antibiotici su optimalno rešenje za ozbiljne infekcije koje uzrokuju streptokoke ili infekciji urinarnog i respiratornog trakta. Oni zaustavljaju rast bakterija, njihovu reprodukciju ili ih ubijaju. Uz to, antibiotici deluju brzo – kada niste na njih otporni.

Nova era superbakterija

- U najširem mogućem smislu reči, bilo šta da koristimo, ma kako delovalo moćno, zbog neke od greške u genetskom nasleđivanju nastaju generacije koje su otporne prema tom nekom produktu. Najnovije istraživanje ne predstavlja ništa novo, jer mi znamo za fenomen mutacije, znamo da je zbog toga bakterija uvek prisutna, da je najstarija na planeti, zauzima prvo mesto i zauvek će ostati na tom mestu. Tako da, jedna greška može da bude bezazlena, može da bude ekstremno korisna sa aspekta bakterije i da preživljava i nadživi sve ostale mikro i makro organizme koji nestanu i zauvek budu davna prošlost, a ona i dalje opstaje – poručuje Nebojša Bohucki za "Blic".

Na pitanje da li nastupa era nove generacije superbakterija koje su nikad otpornije, dr Bohucki kaže da je to relativno, jer kada je otkriven penicilin to je bio super lek, i svi su rekli dolazi nova era, bakterije su pobeđene, međutim, već 50-tih godina je rasla rezistencija prema njemu i onda je neko isto rekao da je došlo vreme novih superbakterija.

- Terminologija zavisi od nas, ali u osnovi nikada nemamo novu eru. Uvek je super era za superbakterije! – govori naš epidemolog.

Hiljade dece umire

Infekcija srednjeg uha je takođe česta kod male dece. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, to je često i rašireno oboljenje kod dece širom sveta. U Indoneziji i na Filipinima hiljade dece umire svake godine jer su antibiotici neefikasni.

Kod ove bolesti otiče sluzokoža u uhu, posebno u kratkom i osetljivom prolazu bubnjića. Sekret više ne može da izlazi i vrši pritisak na bubnu opnu. To uzrokuje jake bolove. Simptomi se relativno brzo mogu rešiti antibioticima.

Postoje li alternative

Lekovite biljke, koje imaju antimikrobna svojstva, mogu se koristiti i za neke zarazne bolesti. Tu spadaju beli luk, zlatnica i rudbekija. Ulje origana takođe ima antimikrobno dejstvo. Slani rastvori mogu pomoći kod respiratornih infekcija. Za infekcije srednjeg uha je klasični kućni lek narendani crveni luk.

Ali antibiotici su često najbolje rešenje. Primer je sepsa, koja se mora odmah lečiti. Ako se to ne dogodi, u najgorem slučaju postoji rizik od septičkog šoka sa zatajenjem organa, što može dovesti do smrti.Sepsa se često javlja kada se spoljna rana inficira. Ovo nije neuobičajeno za decu. Ako uzročnici infekcije uđu u krvotok ili limfni sistem, infekcija se može brzo proširiti po celom telu i stanje se brzo može pogoršati.

Svake godine u svetu postoji oko tri miliona slučajeva sepse samo kod novorođenčadi. Oko 570.000 njih umre.

Sve počinje pravilnom dijagnozom

Često se zaboravlja da se samo bakterijska infekcija može lečiti antibioticima, ali virusna ne može. Stoga je važno postaviti ispravnu dijagnozu.

Situacija je posebno dramatična u jugoistočnoj Aziji i na Pacifiku. U Indoneziji i na Filipinima hiljade dece umire svake godine jer su antibiotici neefikasni.

- Sa jedne strane, nisu svi antibiotici koje mi imamo ovde u Evropi uvek dostupni tamošnjim lekarima. Drugi problem je dijagnostika. Mi sada konsekventno identifikujemo patogene i testiramo osetljivost na antibiotike. Potom, dajemo antibiotik sa najužim spektrom - objašnjava Johanes Hibner iz nemačkog Društva za dečje infektivne bolesti.

BONUS VIDEO 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI