NEADEKVATNA PRIMENA LEKOVA Antibiotik nije lek za skidanje temperature!

PIŠE: M. J.

Prema podacima ankete Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu o upotrebi antibiotika, oko 65 odsto ispitanika koristilo je antibiotsku terapiju tokom prethodnih 12 meseci, a 20 odsto je antibiotike uzimalo samostalno i bez saveta lekara.

Rezultati istraživanja su pokazali da 18 odsto ne primenjuje antibiotsku terapiju kako je propisao lekar i prestaje sa lečenjem čim oseti poboljšanje. Skoro dve trećine (63 odsto) učesnika u anketi ima u svojoj kućnoj apoteci antibiotik u rezervi. Antimikrobna rezistencija (AMR) javlja se kada bakterije, virusi, gljive i paraziti više ne reaguju na antimikrobne lekove, objasnili su lekari na konferenciji za medije povodom obeležavanja Svetske nedelje svesnosti o antimikrobnim lekovima, koja je ove godine realizovana pod sloganom „Na vreme promenite navike. Delujte sada“.

Alo

Jedan od glavnih razloga rezistencije na antibiotike u našoj zemlji je i taj što vam lekar prepiše lek, a vi prekinete da ga pijete čim vam bude bolje, rekao je za Alo! rukovodilac Klinike za infektivne i tropske bolesti „Prof. dr Kosta Todorović“ Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, prof. dr Goran Stevanović.

- Dva su osnovna postulata u terapiji antibiotikom: veoma je važno piti pravi antibiotik i u pravoj dozi, a to znači da dužina lečenja mora biti adekvatna, ni kraća ni duža od propisane - rekao je dr Stevanović i upozorio da bi, ako se nastavi porast antimikrobne rezistencije, čak i umereno teške infekcije mogle da ugroze život pacijenata, a u nekoj nesrećnoj budućnosti bi mogle da se pojave i klice koje je apsolutno nemoguće lečiti.

- Nas mi korona nas nije naplašila, mi dalje upotrebljavamo antibiotike više nego što bi trebalo. Na prvom mestu u Evropi je Turska, a mi smo u samom vrhu - kaže Stevanović ističući da je nedavno sprovedeno istraživanje Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu o upotrebi antibiotika potvrdilo da Srbija, kao i većina zemalja južne i jugoistočne Evrope, spada u zemlje s najvećom potrošnjom antibiotika i u one u kojima je zabeležena najveća antimikrobna rezistencija.

Ne čudi što se kod nas antibiotici toliko prepisuju i toliko uzimaju, kaže naš infektolog.

- U odnosu na zemlje zapadne Evrope manje koristimo preventivne programe, skrininge, manje se vakcinišemo protiv bolesti koje mogu da se spreče, pa smo samim tim i više bolesni, pa je s te strane opravdano što koristimo više antibiotika, ali s druge strane, naši ljudi su navikli da kad odu kod lekara, dobiju neki lek. Iako im lek objektivno nije potreban, pacijenti insistiraju da im lekar prepiše antibiotik. Lekari bi trebalo da se odupru tim zahtevima, a pacijenti da nauče da antibiotik nije sredstvo za skidanje temperature, nisu efikasni protiv virusa i da ne mogu da zamene vakcinaciju - objašnjava dr Stevanović.

Prim. dr Snežana Jovanović, mikrobiolog i rukovodilac Službe za medicinsku mikrobiologiju UKCS, podsetila je na to da antibiotici leče bakterijske infekcije, ali ne treba ih uzimati na svoju ruku jer se tako uništavaju dobre bakterije, stvara rezistencija i otežava lečenje.

Prof. dr Ivana Ćirković, klinički mikrobiolog sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, naglasila je da je antimikrobna rezistencija jedan od vodećih pretnji zdravlju u čitavom svetu.

- Zbog toga promenimo navike, čuvajmo antibiotike za naredne generacije - ističe prof. dr Ćirković.

Za godinu dana preminulo više od 7.000 ljudi

Uprkos tome što se procenjuje da otpornost na antimikrobne lekove može da izazove 10 miliona smrti godišnje širom sveta, neracionalna upotreba antibiotika još uvek je gorući društveni problem i kod nas, a to potvrđuje podatak da je 2019. godine od posledica rezistencije na antibiotike kod nas preminulo više od 7.000 ljudi!

 BONUS VIDEO:

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI