Manasija
Foto: Alo/Foto: Alo.rs

(Piše: Vasilije Papović)

„Plavo i zlatno

Poslednji prsten vidika

Poslednja jabuka sunca

Zografe

Dokle tvoj pogled dopire

Čuješ li konjicu noći

Alah il Ilalah

Kičica tvoja ne drhti

Boje se tvoje ne plaše...“

Ovim stihovima je veliki srpski pesnik Vasko Popa opisao jezgrovito i sa malo reči ono što bi mi Srbi, da smo kojim slučajem Englezi, pretočili u veličanstven filmski ep. Neposredno nakon Kosovskog boja koji je odredio sudbinu našeg naroda u narednim vekovima,Sveti despot Stefan Lazarević sagradio je ovaj jedinstveni manastir opasan tvrđavom kako bi se odbranio od turske najezde.

Manasija

Foto: Alo.rs

 

Manastir je odmah postao kulturni centar despotovine i do danas zadržao svoju veličanstvenu lepotu, a kroz vekove su ga pljačkali, rušili i palili mnogi od Turaka do komunista. Vremena su se na sreću promenila, Srbijom konačno upravljaju Srbi, a malobrojno, ali veoma agilno i vredno bratstvo Manasije s igumanom Pavlom na čelu upustilo se u težak, ali hvale vredan posao da ovom jedinstvenom biseru srpske kulture vrati sjaj koji je nekada imao.

  • Oče Pavle, znamo da će 2027. godine manastir obeležiti jedan istorijski važan datum 600 godina od smrti despota Stefana. Vidimo da se radi na obnovi manastira, kažite nam kakvi su vam planovi.

- Tako je, hvala Bogu. U poslednje tri godine otkako sam u manastiru i otkad mu je vraćen istorijski značaj muškog opštežiteljnog manastira, država je prepoznala i podržala inicijativu da se manastir obnovi i evo već treća godina zaredom kako dobijamo sredstva od Ministarstva kulture, te je tako već treća sezona kako radimo rekonstrukciju utvrđenja jugoistočnog dela zida bedema, odnosno maloga grada. Za 2027. godinu imamo u planu da se kod nas organizuje veliki naučni, možda i međunarodni simpozijum na temu srednjeg veka, Svetog despota Stefana i da celokupna Manasija bude obuhvaćena, jer Manasija je jedan od retkih spomenika kulture kod nas da se crkva nalazi unutar staroga grada, odnosno čitavog utvrđenja. Manasija je jedinstvena u svetu, nije u pitanju najlepša crkva ili najlepši životopis, u pitanju je najlepši kompleks i kao takav se nalazi na Uneskovoj preliminarnoj listi za zaštitu svetske kulturne baštine - objašnjava iguman.

Kakva smo sila bili

Zašto bi mladi ljudi trebalo da posete Manasiju?

- Ko nije bio u ovoj svetinji, treba da dođe da vidi gde je, kakva je, i kakva smo sila bili, da uvek ima na umu da je nekih 20 godina posle Kosovskog boja ova svetinja zidana i da se vidi u kakvom je stanju Sveti despot Stefan držao ovaj manastir. Ja se nadam da će i narod i ova nacija i država prepoznati potencijal ovoga mesta i uložiti sredstva da se manastir Manasija napokon, posle četiri stotine godina čekanja, obnovi i da zasija u pravom sjaju, onako kako je to despot Stefan zamislio i bar da se trudimo da očuvamo ono što smo nasledili.

  • Šta je u planu još da se uradi do tog velikog jubileja?

- Potrebno je da se uradi potpuna rekonstrukcija jedne od najvećih trpezarija srednjeg veka, koja je bila odmah nasuprot crkve, možete videti njene ostatke. To je bila jedna velika građevina na dva nivoa, trpezarija je bila na spratu, a u prizemlju je bila velika ostava ili magacin, za hranu, smeštaj žita i ostalih namirnica neophodnih za život velikog manastira. Preko puta, odnosno na severnom delu zida, bila je despotova rezidencija, gde je on obitavao i radio i u planu je da se uradi s velikom bibliotekom unutra i s gostoprimnicom. Zatim, planirano je da se završi drugi i treći bedem utvrđenja, da se završi rekonstrukcija postojeće fortifikacije, kao i rekonstrukcija maloga grada, i da se izmesti asfaltni put na zahtev Uneska, jer je to uslov da manastir bude proglašen za svetsku kulturnu baštinu. Sve nabrojano bi trebalo završiti kako bi Manasija mogla u potpunosti da se prezentuje onako kako zaslužuje. Kada se bude izmeštao put, u planu je da se uradi veliki novi parking za manastir, s ogromnim toaletom. Trebalo bi da se uradi i kompletna rekonstrukcija despotove kule, koja ima sedam spratova i gde bi trebalo da se nađe jedna postavka stalnog muzeja kamene plastike.

Manasija

Foto: Alo.rs

 
  • Verujemo da je potrebno javnosti prikazati i kulturno nasleđe Manasije, barem onaj deo koji je sačuvan. Ima li planova za to?

- Manastir poseduje četiri rukopisne knjige za koje je planirano da se izlože u biblioteci, da posetioci mogu da vide sa čim je Manasija raspolagala. Manastir je bio centar srednjovekovne pismenosti, kulture i obrazovanja jednog naroda, možemo slobodno reći da se ovde nalazila preteča današnjeg univerziteta. Tu je Sveti despot Stefan sa Konstantinom Filozofom organizovao čuvenu resavsko-prevodilačko-prepisivačku školu, ovo moramo naglasiti, jer kada se uzmu u obzir prethodni prevodi, vidimo da se tu nije samo prepisivalo, već se vršila i ispravka prevoda.

Burna istorija Manasije

Manastir Manasija, ili Resava, jedan je od najznačajnijih spomenika srpske srednjovekovne kulture i najznačajnija građevina koja pripada takozvanoj Moravskoj školi. Nalazi se na oko 30 kilometara od auto-puta Beograd–Niš, blizu Despotovca. Manastir je podigao Sveti despot Stefan Lazarević, poznat i kao Visoki Stefan, čije se mošti, po mišljenju nekih stručnjaka, nalaze u južnom delu crkve, ispod bele mermerne ploče. Gradnja je trajala između 1407. i 1418. godine. Odmah posle osnivanja, Manasija je postala kulturni centar despotovine. Njena Resavska škola bila je izvor pisanih dela i prevoda i posle pada despotovine, kroz ceo 15. i 16. vek. U toku viševekovne turske okupacije, manastir je više puta pustošen i razaran. Sa crkve je bio skinut olovni krov, pa je više od jednog veka crkvena građevina prokišnjavala i dve trećine fresaka je nepovratno propalo. Iako teško oštećen, živopis Manasije spada u red najvećih dometa srednjovekovnog slikarstva.

  • Videli smo da mnogo mladih ljudi dolazi u manastir, videli smo mnogo ekskurzija, đaka, kao i da individualno ljudi dolaze.Da li za to pre svega treba da zahvalimo tome što je Manasija velika svetinja, ili možda delom i tome što ste vi mlad čovek, vrlo energičan, a kako smo videli, i vaše bratstvo i da na taj način privlačite mlade ljude da dolaze?
Manasija

Foto: Alo.rs

 

- Prvo moram da kažem, hvala Bogu da svetinja zaživi ponovo i moram da kažem da tu veliku zaslugu ima Sveti despot Stefan, ktitor našega manastira, koji je sagradio ovaj manastir i gde počivaju njegove svete mošti. Od 2003. do 2006. godine kada su vršena arheološka ispitivanja, tada su i obretene mošti Svetog despota Stefana Lazarevića i premeštene u kivot u kojem se sada nalaze. Tada je rađena prvo ekspertiza, pa potom DNK analiza, i utvrđeno je sa 99,94 odsto tačnosti da je to nedvosmisleno sin svetog kneza Lazara. Utvrđeno je zapravo ono što Konstantin Filozof beleži 1437. godine, nekih 10 godina posle despotove smrti, o tome gde je grobnica svetoga despota Stefana, „kada se uđe u crkvu sa desne strane“, u njegovom žitiju. On je preminuo iznenada u pedesetoj godini života.

Ovde počivaju mošti svetog despota Stefana

Rađena je prvo ekspertiza, pa potom DNK analiza, i utvrđeno je sa 99,94 odsto tačnosti da je to nedvosmisleno sin svetog kneza Lazara

Pravoslavlje i društvene mreže

  • Videli smo da su vrata manastira širom otvorena za sve, imate i profil na Instagramu. Kako posmatrate pravoslavlje u duhu savremenosti i vremena u kom dominiraju društvene mreže? 

- Mislim da sad trenutno do mladih ljudi ne možete na neki drugi način dopreti, a da treba propovedati i govoriti na mestima na kojima će to neko videti i čuti. I smatram da je potrebno da se i crkva angažuje, videćete da i patrijarh Porfirije ima svoj nalog koji služi svrsi da narod čuje jevanđelje, čuje poruku, da može da se upozna sa svetinjama. Manastir ima svoj Instagram profil @manasija.rs, tamo mogu ljudi da nas zaprate i mogu da vide neke važne informacije, lepe događaje vezane za manastir.

BONUS VIDEO

@alo_portal Danas je Veliki petak i većina pravoslavnih hrišćana farba jaja za Vaskrs #alo #alonovine #alodnevnenovine #aloonline #fyp #foryourpage #fypシ #fypシ゚viral #vaskrs ♬ original sound - Alo_portal

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading