ŽELJA VAM JE DA BUDETE PSIHOLOG, ALI NE MOŽETE DA POLOŽITE PRIJEMNI Psihoterapeut otkriva nekoliko trikova kako da ostvarite svoj san

Željka Kurjački Stanić, psiholog i psihoterapeut, za Alo! ističe da je najvažnije da deca i roditelji shvate da ništa u životu nije konačno i da za sva zanimanja postoje nove prilike. Osim toga, psiholog je u razgovoru za Alo! objasnila u kojim situacijama trema može da motiviše, ali i na šta deca koja se uveliko pripremaju za prijemne i završne ispite treba da obrate pažnju.  

Facebook

Koji je najbolji način da se deca pripreme za polaganje prijemnih i završnih ispita? Kako se izboriti sa tremom?

Decu treba učiti da gledaju širu sliku, da na svoj život gledaju sa veće udaljenosti i da tako posmatraju i ovaj prijemni ispit. Trema nastaje kada predimenzioniramo značaj neke situacije, kada je gledamo kao da je pitanje života i smrti. Kada tako gledamo na neki događaj, tada je razumljivo zašto imamo blokirajući strah. Ipak blaga trema, ona koja nas ne onesposobljava, je korisna iz dva razloga. Prvi je taj što se zahvaljujući tom strahu bolje pripremamo, brže razmišljamo i učimo i bolje pamtimo. Drugi, mnogo zabavniji razlog, jeste taj što je radost i rasterećenje nakon uspešno položenog ispita srazmeran količini straha sa kojom smo na taj ispit izašli. Da smo izašli bez straha, ravnodušni, tada nam položeni ispit ne bi priđčinjavao nikakvu posebnu radost.

Da li da deca uče sa vršnjacima ili sa roditeljima?

Najbolje je da deca uče sama ili sa vršnjacima koji umeju da uče dobro. Ako roditelji umeju da uče, tada je u redu i da mama ili tata mlađoj deci povremeno na kratko pripomognu, jer i to je prilika da deci prenesemo neku svoju dobru vrednost i način razmišljanja. Ali samo ako tata i mama umeju da uče, ako imaju strpljenje za sebe i dete i zdravu količinu samodiscipline.

Šta ako su očekivanja roditelja previsoka?

Kao i za dete, i za roditelja je važno da se podseća da pogleda širu sliku detetovog života jer to će mu pomoći da realnije vidi skalu na kojoj se meri značaj konkretnog ispita. Veoma je malo situacija u životu koje su apsolutno odlučujuće, ako ih uopšte i ima. Ne postoji škola ili fakultet gde ne može pokušati opet. Nema tog zanimanja ka kome postoje samo jedna ulazna vrata. Dakle, čak i da se dogodi najgori scenario na tom ispitu, to je samo jedan ispit i može se pokušati opet. Može se možda ući u tu oblast na neka druga vrata. Ako neko, recimo, nikako ne uspeva da upiše psihologiju, a ima dara za nju, on može pisati uzbudljive i lekovite romane pune psiholoških sadržaja, zapleta, razrešenja. Može se osposobiti za neku užu oblast savetovanja neke specifične grupe ljudi ili u vezi sa nekom posebnom temom, gde mu možda neće trebati studije psihologije nego će mu, naprotiv, korisnije biti da pohađa niz kvalitetnih ciljanih obuka i kurseva.

Šta roditelji ne bi trebalo da govore deci u ovim trenucima?

Zavisi o kom uzrastu deteta govorimo, naravno. Odgovornoj deci, naročito deci koja su preterano savesna, treba pomoći da na ispite gledaju iz drugačijeg ugla. Treba ih učiti da je sticanje znanja važnije od rezultata, da rezultat nekog ispita nije trajni pokazatelj ni njihove vrednoće, ni talenta, ni inteligencije. Sve se trudom može popraviti i ništa nije trajno rođenjem dato, čak ni inteligencija. Kada dete tako sagleda stvari, tada više neće na ispite gledati kao na nešto što treba da pokaže jesu li ili nisu talentovani i sposobni. Ispiti pokazuju samo trenutno stanje, ako i toliko, i kao takvi služe da se merimo sa sobom od juče, a ne sa drugim ljudima.

 

Šta ako dete ne upiše željenu školu? Kako da se motiviše?

Željenu školu dete može upisati i naredne godine ili bilo kada kasnije u životu. Važno je da dete nauči prave lekcije iz tog iskustva. Šta može naredni put da uradi bolje? Važno je sa detetom razgovarati i pomoći mu da bolje razume svoja interesovanja. Šta ga je privuklo toj školi, koji su njegovi motivi za to. Jer moramo znati da deci nije uvek motiv ono što bi nama bilo kada se sa ove distance zamislimo u toj situaciji. Deca često češto žele iz nama sasvim neočekivanih razloga, jer neko njihov upisuje istu školu, jer je daleko ili naprtiv blizu kuće, jer na neki svoj način zamišlja šta znači baviti se tim zanimanjem itd. Takođe je važno otkriti i druga detetova interesovanja, koja sigurno ima.

Koji je najbolji savet koji roditelji mogu dati svom detetu?

Život je dug i pun novih prilika. Ne postoje samo jedna ulazna vrata ka našoj sreći.

BONUS VIDEO:

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI